Amir Brka / KAFANA, PONOĆ, LJUBAV, PJESMICA…

KAFANA, PONOĆ, LJUBAV, PJESMICA…

Za A.

Šta sam ja u tvom životu, voliš li me il’ se kaješ? –
ide tako ova tamna noćna svirka

K'o probuđen (ne znam šta je ovom skotu!),
anksioznog, spopada me i panika:
strepim da od mene ponajvećma izostaješ
kad uza me krotka stojiš, posvećena sasvim ležiš –
kao srna neumitno da od mene tada bježiš

Što si meni ti prisnija (ama šta je ovom tipu?!),
dalji sve sam, tog se plašim, tvojoj bîti, arhetipu

Ma gdje bila ove noći, tako mi nedostaješ,
ruku što mi milu daješ – hoću li je primit’ moći:
zabrinut sam da ti za me ontološki i ne haješ

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com