Oprost

Oprostite neprijateljima,

ali im ne zaboravljajte imena.

John Kennedy

 

Čovjek je posebno stvorenje, iako njegovo stvaranje nije složenije od stvaranje nebesa i Zemlje. Kao da ništa nije slobodnije od čovjeka, i da ništa nije tako nezahvalno i zaboravno kao što je to čovjek. Čovjeku se dogodi puno dobrih stvari i jedna loša, i odmah je spreman staviti fokus na to što je loše. Zadovoljan je nečim sve dok ne vidi kod drugog bolje i onda onim čime je bio zadovoljan postane veoma nezadovoljan. Čudi se drugom kada kod njega vidi lošu reakciju, ali istu ne vidi kod sebe. Čovjek izgradi neke svoje kriterije i onda nesvjesno ih promovira kao opće, kao nešto po čemu bi se drugi trebali ravnati. A iza toga stoji samo malo ili veliko JA, stoji nespremnost da se prihvate Božanski kriteriji i svoj ego učini irelevantnim. Čovjek postaje u trenutku tužilac i sudija drugom čovjeku. Stavlja ga na optuženičku klupu i presudi mu svojim riječima, svojim govorom iako zna da onaj koga sudi ima više dobra pri sebi nego loših stvari. Pogrešno je odbacivanje čovjeka zbog jedne greške i zaborav svega dobra.

Kada čovjek uprlja košulju, ne može izbrisati sâm događaj prljanja. Ono što može jeste oprati košulju, i tako može ponovo obući čistu košulju. Ne može se greška izbrisati, ne može se na pravu bol potpuno zaboraviti, ljudsko srce treba nadoknadu u dobru da bi se smirilo. Greške ostavljaju stalnoga traga na srcu. Lijep govor, oprost i dobra djela srce vraćaju u stanje čistoće kao što čistoću košulji vraća njeno pranje.

Poslednji Božiji poslanik, Muhamed a.s. je rekao: Svaki sin Ademov griješi, a najbolji su griješnici koji se kaju. Kajanje nad greškom je prvi korak poboljšanja, to je pishološki proces ozdravljenja, to je spremnost ne optužiti drugog nego raditi na sebi da bi se manje griješilo u budućnosti. Bila je jedna krilatica u našim organizacijama u jednom periodu: griješiti je ljudski, ali je strateški krivicu prebaciti na drugog. To je bliže stvarnom stanju međuljudskih odnosa, odnosa među kolegama, nego onom što bi trebalo biti. Mržnja, srdžba i gnjev su ljudski razumljivi, i treba ih razumno ispoljiti na ono što je pogrešno a na protiv ljudi.

Oprost upotpunjuje plemenitost. Nepravda se može uzvratiti istom mjerom, ali za ocjenu nepravde ne bi trebali vrijediti osobni kriteriji. Kada se mjeri međa koja je sporna među komišijama onda valja metar maždariti a ne da svako svoj metar koristi i ima svoju mjeru. Naći prijatelja je teško, a izgubiti ga je lahko. Prijatelja se ne napušta zato što se s njim u nečemu ne slaže, ili zato što je prijatelj napravio greškuprema prijatelju. Ukaže mu se na to, pa ako on to i ne prizna, oprosti mu se. Takav odnos će dati dobro u budućnosti i ako nije ispravilo ono što se dogodilo prije. I ne uzima se zdravo za gotovo ono šta o prijateljima govore klevetnici, prenosioci tuđih riječi. Ljudski kratkoročni interesi su zaista mali i beznačajni da bi se zbog njih iskazivala mržnja i osveta. A alternativa u oprostu je mnogo bolja i dugoročnija. Naravno, ne treba biti naivan. Ne treba dopustiti nekome očiglednu zloupotrebu takvog odnosa. Kao što korov među povrćem valja počistiti i granje na drvetu okresati, tako treba s vremena na vrijem odnose preispitati.

Sve stvoreno je od Stvoritelja, a On je propisao sebi milost prije srdžbe. Gospodar naš Jedini, Ti voliš opraštanje, Ti mnogo praštaš pa oprosti i nama.

 

Fuad Šišić