HAIL DODIK

Poglavar  SPC  Irinej    je  prošle  sedmice (16.09.2012)  u  Sarajevu  izjavio  da  mu    je drago  što  je  došao  u  taj  grad,  ali  da  je “kršćanstvo  u  tom  gradu  veoma  ugroženo  i da  nekadašnji  srpski  narod,  koji  je  činio glavninu  Sarajeva,  više  ne  živi  tu”.  Nije Irineju  palo  na  pamet  da    svoj  dolazak poveže  sa    troipogodišnjom  opsadom Sarajeva  od  strane  Srpske  vojske  koju  su neki  sveštenici  Pravoslavne  crkve blagosivljali  što  čine  opsadu  i  pri  tome ubijaju  muslimane,  pravoslavce,  katolike, jevreje, sve koji su se nalazili pkoljeni. Oni su uzvicima pogrde i radosti ubijali muslimane. Na  skupu  SNSD-a  u  Srebrenici.  u  nedjelju  23.09.2012.  godine,  Milorad  Dodik  je  ponovio kako se u ovom gradu nije dogodio genocid.

“Od Srebrenice se sve vrijeme pokušavalo praviti loše mjesto za Srbe tvrdnjom da je ovdje počinjen genocid. Ja ovdje tvrdim da nije počinjen genocid! Nije bilo genocida! Postojao je plan  po  kojem  su  određeni  stranci  i  bošnjački  političari  htjeli  nametnuti  nam  krivicu  i odgovornost za nešto što nismo učinili. Cilj je bio jasan, kako će opstati Republika Srpska ako je nastala na genocidu”, rekao je predsjednik RS u Srebrenici.

Odavno je dotakao moralno dno lider SNSD-a i Predsjednik RS-e Milorad Dodik. Ne samo svojim izjavama nego i svojim ponašanjem. Milorad Dodik nije ostavio više nijednog razloga nikome ko se bori za Bosnu i Hercegovinu, niti ikome ko drži do ljudskog dostojanstva, niti ikome ko drži do dostojanstva Bošnjaka i muslimana da mu bude bilo kakav partner u bilo čemu.  On  je  odavno  pokazao  bijelom svijetu svoju bahatost, svoje samoljublje, svoju samovolju  i  bezakonje,  svoj  aparthejd  a  prema  žrtvama  genocida  i  zločina  pokazao  je negiranje  istine,  čime  se  na  moralnoj  ravni  izjednačio  sa  onima  koji  su  počinili  genocid  i zločin. On je odavno pokazao ponos na ratne zločince koje je Haški tribunal osudio (primjer Biljane Plavšić) dok je svojim istupima negirao njihove zločine i genocid.

Kada je Predsjednik Irana Mahmoud Ahmadinejad za govornicom UN-a kazao da SAD više ne  može  uređivati  politiku  ostatka  svijeta,  delegacija  SAD-a  ga  nije  slušala.  Zbog  sličnih izjava ranije oni su napustili salu i vratili se tek kada je Ahmadinejad završio govor. Eto kako reaguje najveća demokratija na svijetu za neuporedivu uvredu koja im je izrečena po njihovoj ocjeni.

Ambasada SAD u BiH je na upit Fene izjavila: “Nema sumnje da je u Srebrenici počinjen  genocid,  to  je  činjenica.”  Milorada  Dodika  nisu  ni  pomenuli.  Nije  niko  ni  od domaćih probosanskih lidera. S takvom osobom kao što je Milorad Dodik se ne može sarađivati, s takvom osobom se ne može graditi ništa a kamoli Bosna i Hercegovina. Nakon što se usudio da usred Srebrenice
izrekne takve laži, demonstrira takvu oholost, pa dosta je.  Neka sve stane, dosta je više! S njim neće biti bolje nikome, neka prestanu iluzije. Prije svih onih političara koji su za BiH.

Ovaj gornji tekst sam napisao 25.09.2012. godine i poslao na neke adrese. Tada nisam mogao ni  slutiti  da  će  obračun  SDP-a  sa  SDA,  a  onda  i  pokušaj  uzvratnog  udarca  SDA  na  SDP,
dovesti  do  potpunog  pomračenja  uma  lidera  ovih  političkih  stranaka  Zlatka  Lagumdžije  i Sulejmana Tihića. Oni su 17.-19. oktobra otišli na noge poricatelju genocida nad Bošnjacima,
otišli  su  na  noge  Miloradu  Dodiku  u  Banja  Luku,  kako  bi  ostali  u  vlasti  i  sa  Miloradom Dodikom. To je samoponiženje domoljuba Bosne i Hercegovine, samoponiženje za sve ljude
koji drže do  ljudskog dostojanstva, to je samoponiženje za Bošnjake kroz ponašanje  lidera dvije političke stranke koje su dobile podršku skoro dvije trećine Bošnjaka. Kada bi SDP  i SDA sarađivali ništa se novo ne bi moglo dogoditi na štetu Bosne i Hercegovine što se već nije dogodilo, ali ovako su nam, gotovo pa potpuno otvoreno, za govornicom poručili da se mogu  i  nakon  genocida  rugati  i  poigravati  sa  Bošnjacima,  a  onda  i  sa  Bosnom  i Hercegovinom.

Prvo Dragan Čović: neće Bošnjaci birati Hrvatskog člana Predsjedništva BiH (22.10.2012.), a Milorad Dodik putem parlamentarca Živkovića: ko od Bošnjačkih političara bude išao više na ruku Miloradu Dodiku (dakle razvlašćivanju Bosne i Hercegovine) imaće njegovu podršku da ostane u vlasti (23.10.2012).

Razgovarao  sam  sa  prijateljem koji  je  bio  gotovo  bijesan  na  licemjernost  Dragana  Čovića. Veli  mi  prijatelj  kako  se  Čović  može  cijelo  vrijeme  pozivati  na  legitimitet  predstavljanja naroda  a onda  glasa  protiv  tog  principa,  i  to  glasa  u  korist SDP-a  koji  dva  puta  kandiduje Željka  Komšića  u  Predsjedništvo  na  štetu  HDZ-a.  Slušam  ga  pažljivo  i  kažem  da  malo pogleda sve skupa sa strane. Od Dragana Čovića se ne može više očekivati, naprotiv, ovo se i moglo  očekivati.  Svemu  drugom  smo  se  mogli  samo  nadati.  Istina  je  da  je  SDP  ponudio Željka  Komšića, ali ga  nije SDP  izabrao nego Bošnjaci, odlučujuće. Istina  je da su SDA  i HDZ bili dugo partneri u vlasti kao narodne stranke, ali je istina i to da je SDA prije dvije godine  podržala  SDP  na  račun  HDZ-a.  To  što  je  SDP  izigrao  SDA,  što  je  SDP  napravio zaokret za 180 stepeni u onome što je obećavao u kampanji i ono što sada radi, nije etično ali je funkcionalno da ostanu na vlasti. HDZ sada sigurno može računati da će od SDP-a za to dobiti nove ustupke na razgradnji Federacije BiH nego što bi mogao dobiti od SDA, jer sa SDA  što  je  mogao  to  je  i  učinio  nefunkcionalnim.  Sada  mu  treba  novi  partner  za  dalju razgradnju. Ali ne mogu Bošnjaci (i kao građani na izborima, i kao politička i druga vodstva) sada  ne  priznati  da  su  gurnuli  Dragana  Čovića  u  zagrljaj  Miloradu  Dodiku.  Bošnjaci demonstriraju  nekoliko  godina  nacionalnu  i  političku  nezrelost,  na  žalost  i  na  nivou rukovodstva, tako da su ovo posljedice sa kojima se moramo suočiti.

Dodik je bio jasan, on je odavno jasan, potpuno jasan, na poptuno isti način kao što je bio i Radovan Karadžić samo što nema onog silnog oružja u rukama, otvoren do te mjere da Zlatko Lagumdžija  i  Sulejman  Tihić  ne  mogu  da  povjeruju  da  je  on  stvarno  takav  kakav  se  i predstavlja u javnosti.

Sulejman Tihić (a time i SDA) je prvo ispao politički naivan u partnerstvu sa SDP-om, onda u poslednjih mjesec dana politički i ljudski naivan u razgovorima sa Dodikom i Čovićem (da ostale ne pominjem) a  na kraju  se upustio u suludu utrku sa Zlatkom Lagumdžijom: pa  ne mogu vjerovati da je Sulejman mislio da može biti luđi od Zlatka. Na žalost i to je pokušao, i hvala Bogu nije uspio. Istina, nesreća je i to što je Zlatko uspio, ali očito tu ludost nije mogao niko spriječiti.

Raduša, 23.10.2012

Fuad Šišić
Raduša
74260 Tešanj