Šta treba znati o dijabetesu

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se 14.novembra,na inicijativu Međunarodne dijabetološke federacije,i Svetske zdravstvene organizacije,1991.,zbog sve većeg broja obolelih od šećerne bolesti u svetu .
Ovaj datum je izabran u čast rođendana Frederika Bantinga koji je zajedno sa Čarlsom Bestom prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića inzulina u oktobru 1921.god. 
Na Generalnoj Skupštini UN održanoj u decembru 2006.god. usvojena je Rezolucija o dijabetesu ,a Svetski dan borbe protiv dijabetesa je uvršten u zvanični kalendar UN.

Šta je to dijabetes ili šećerna bolest?

To je bolest koju karakteriše previše šećera u krvotoku.Mnoge osobe ni ne znaju da imaju dijabetes.On se javlja kad pankreas ne proizvodi dovoljno hormona insulina ,koji nam je potreban da bi nosio šećer iz krvotoka u
ćelije organizma-slikovito rečeno.
Kad šećer uđe u naše ćelije,pretvara se u energiju koja se koristi za naše telesne funkcije i oslobađa telo od štetnih materija.
Ovaj proces naziva se metabolizam.
Kad čovek ima dijabetes,pankreas nije u mogućnosti da proizvede dovoljnu količinu insulina,a bez njega nivo šećera u krvi postaje veći što znači da počinje da prelazi i u urin i tako izlazi iz organizma,pre nego što je organizam  dobio energiju koja mu je potrebna svakog dana.Zbog ovakve neuravnoteženosti šećera ,organizam naravno reaguje  tako da dolazi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Postoje dva osnovna tipa dijabetesa :

• TIP 1 dijabetesa ili inzulinzavisni,gde pacijenti moraju redovno sami sebi ubrizgavati određene količine insulina,
• TIP 2 dijabetesa gde pacijenti mogu uz redovnu propisanu terapiju i pravilan način  ishrane korigovati količinu insulina u krvi

Šta znači pravilan način ishrane?

Znači da pacijenti uglavnom mogu jesti sve što jedu i ostali ljudi s tim da njihov režim ishrane podrazumeva samo malo korigovanje u smislu izbegavanja hrane bogate šećerima i mastima.
Dalje,hrana mora da bude sveža, (dosta salate i povrća,može i voće,ali da nema puno šećera u njemu).
Hrana treba da bude kuvana,dinstana.a treba izbegavati i prženu i pohovanu hranu.(to se inače savetuje i zdravoj populaciji)
Svaki dijabetičar treba da ima 5-6 obroka što znači: -3glavna obroka(doručak,ručak ,večera) – i 2-3 užine(prepodnevna,popodnevna i večernja)
Prilikom ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi,već njegov nivo lako oscilira.
Znači da bi dijabetičar mogao da pod kontrolom drži svoj šećer u krvi,potrebno je da se pridržava režima ishrane kog mu je prepisao njegov lekar,da se hrani ispravno,što znači umereno,redovno,da su mu obroci otprilike u isto vreme i da bude fizički aktivan,I naravno da redovno uzima propisanu mu terapiju.