TESANJ.NET stranica grada
Poema pisana povodom obeležavanja stote godišnjice atentata Gavrila Principa
na Franca Ferdinanda i početka Prvog svetskog Ljudokolja
PRINCIP ILI O NAČELIMA
(Crna ruka piše srcem)
Slavimo veliki nacionalni praznik
Dan kad je zmajeubica
Umislio da je sveti Đorđe
Obeležavamo početak velike klanice
Prvi svetski Ljudokolj
Praznujemo dan kad smo ustanovili
Princip
Nazubljenu duhovnu vertikalu
Po kojoj ćemo živeti
Po kojoj će drugi umirati
Uspinjaču za carstvo nebesko
Slavimo ubilački jubilej
Večnu noć kada smo postavili temelj
Našem načinu života
I u njega uzidali
Milione rasparenih kostiju
Klanjamo se asasinu čovečjem
Svaka ideja koja stavlja nož pod grlo
Metak u cev, glavu na panj
Svaka ideja koja razdvaja
Glavu od trupla
Naša je ideja vodilja
Naše načelo je – metak u čelo
Ne vredi plakati nad prosutim mozgom
Svaka ideja je dovoljno dobra
Da se za nju ubije koji milion ljudskih bića
Srpstvo, jugoslovenstvo, strvinarstvo
Ideja noža, ideja ideje, ideja žice
Ne pravimo pitanje
Pravimo masovne grobnice
Nema loših ideja, samo loših ljudi
Ideje pamtimo, ljude pišemo
U knjigu mrtvih sasvim
Ljudski život ne vredi ništa
Ta roba se loše kotira
Na slobodnom tržištu
Živih mrtvaca i mrtvih duša
Ljudi su slični kao jaje jajetu
Niko nije nezamenljiv
Što reče drug Čelični
Ljude treba držati na klupi za rezerve
Na hladnom i tamnom mestu
Da se ne pokvare
Nema dovoljno dobre ideje
Za koju bi vredelo živeti
Smrt je naš osnovni Princip
Pogotovo ako je nasilna
Samo kukavice umiru u krevetu
Na bojnim poljima cveta
Hiljadu krvavih cvetova
Razdruzganih latica i udova
Za narod, za veru, za boga
Za jugoslovenstvo, za srpstvo
Za ujedinjenje, za smrt
Za bilo koga
Protiv bližnjeg svoga
Najčešće ubijamo u ime slobode
Kao što i priliči slobodarskom narodu
Nikad u napadu, uvek u odbrani
Obično na tuđem terenu
Igramo fudbal ljudskim glavama
Kakva bi to savršena lopta bila
Samo da nema uši
Samo da nema nos
Samo da je vrat isečen malo pravilnije
Imati ili ubiti
Nije dilema u biti
Ko ubije, taj dobije
Vojni liferanti su živi dokaz
Da veliki rat ima nekog vajnog smisla
Nebo je otvorena rana
Koju previjamo belim oblacima
Sunce se napilo krvi kao buva
Eksplodiraće pod našim noktima
Za narod, za veru, za boga
Za jugoslovenstvo, za srpstvo
Za ujedinjenje, za smrt
Za bilo koga
Protiv bližnjeg svoga
Naši principi su matematički precizni
Sprovodi ih jedinica
Za osnovne računske operacije
Prvo se sabiramo na saboru
Potom se množimo da se obožimo
Da napunimo zemlju
Da bismo se lakše podelili
Na one i ove, na naše i njihove
Naša omiljena računska radnja je oduzimanje
Oduzimanje pokretne i nepokretne imovine
Oduzimanje nade
Oduzimanje života
Ostatku pri deljenju sve će biti oduzeto
Količnici uvek nastradaju u velikim količinama
Mrtve ne brojimo
Za nas je to viša matematika
Vođeni Crnom rukom sudbine
Već sto godina sprovodimo akciju
Apismenjavanja
Kome treba padež kada ima bodež
Konjugacija sigurno ima veze sa konjicom
Deklinaciju učimo u zatvorskoj ćeliji
Zabijajući klinove pod nokte
Preciznim instrumentalima za mučenje
Urezujemo gramatička pravila
U nepismena tela sužanja
Ko ne plati na mostu
Platiće sintaksu na ćupriji
Leš je imenica
Koja se najbolje oseća u množini
Mali mi je ovaj grob
Tesan, nepodesan
Ali dovoljno velik
Da posluži kao rasadnik
Za milione malih grobova
Za narod, za veru, za boga
Za jugoslovenstvo, za srpstvo
Za ujedinjenje, za smrt
Za bilo koga
Protiv bližnjeg svoga
Tek što smo izmileli iz ništavila
A već nam se prohtelo slobode
Apsolutne harmonije i raja na zemlji
Borimo se protiv tirana
Da bi nam se ropske duše
Gušile u vakuumu slobode
Oslobođeni od okupatora
Okupirani sobom
U slobodi ćemo ispijati
Kafe tviteruše po čitav bogovetni dan
Život je bajka „Laska i vuk“
Merimo ga zlatnim kašičicama
Putovaćemo u veštačke rajeve
Leti na Maliganska ostrva
Valjaćemo se po srči
Opijeni slobodom od dvadeset gradi
Zimi u Narkiš-Partenkirhen
Na skijanje bez snega
U slobodi ćemo voziti besna kola
Sa penom na haubi
Po začaranom krugu dvojke
Oštrićemo nož za leđa bližnjih
Koji nas ugrožavaju samim postojanjem
Rupu u grudima
Pustopoljinu u kojoj cvili vetar
Punićemo zlatnicima
Titulama i skupim cipelama
Gojićemo prazninu dok se ne rasprsne
Kao balon punjen ništavilom
A kad srce umotano u crveni tepih
Prestane da kuca u ritmu tam-tama
Kad izjednačimo pravno i faktičko stanje
Naše će seni hodati po Beču
I pisati grafite “Kosovo je Srbija”
Za narod, za veru, za boga
Za jugoslovenstvo, za srpstvo
Za ujedinjenje, za smrt
Za bilo koga
Protiv bližnjeg svoga
Izvor: e-novine.com
