Isječak iz Romana “Hadži Osman”

ADEM-AGA MEŠIĆ – Bosanski patriota

(Isječak iz Romana “Hadži Osman”)

Komšije Srbi iz obližnjeg Mekiša pod strahom od strijeljanja koje su provodili Nijemci i podržavale nove vlasti NDH i ustaše, tražiše od mene da hin na neko vrijeme sklonim u Čagliće ili dole u Ripnu.

Već smo mi imali dobro opremljenu i naoružanu stražu. Pročulo se to po okolnim mjestima, nismo izazivali sukobe samo smo spremni bili da branimo svoje.

Komšiji i prijatelju Mikajlu Đekiću tada sam rekao da on kao jedan od prvijeh ljudi od pravoslavne vjere u tešanjskom kraju  svim svojim kaže da mogu doći kod Osmana u Čagliće i da ćemo ih od sveg zla braniti mi komšije muslimani.

Rekao sam tad Mikajlu: Mikajlo, komšije smo, kunem ti se najvećom zakletvom;

Tako mi Svemogućeg Boga i tako mi Dina vjere Islama i časnog Mushafa, ja ću branit’ život svojih pravoslavnih komšija i niko od naših neće drukčije uradit’ nego što sam ja !!!

Opremili su mi konja i hitro sam sa još dva momka odjurio u čaršiju tražeći Adem-agu Mešića. Nisam znao tačno gdje ću ga naći jel’ u čaršiji il’ dole na Vili, gdje je živio.

Jacija je učila kad sam ga našao. Pri ulasku u prostranu i lijepo namještenu sobu k'o neku kancelariju, Adem-aga mi pođe u susret. Bio je to već postariji insan, otmjen i obrazovan, bogat, u crnom odijelu, skrojenom po mjeri, sa tamno crvenim fesom na glavi, djelovao mi je vrlo moderno što bi se reklo. On je sad bio na golemomu položaju u novoj državi NDH.  Prošlo je haman i više od tri godine od kako se nismo vidjeli.

 

– Bujrum, bujrum, hajde uniđi, jesil’ ti živ?

– Akšam hajrullah Adem-aga moj, živ, živ hvala Bogu, a i tebi.

– Allah razullah i merhaba ti Osman-aga.

– Daleko sam ja od age moj Adem-aga.

– Nisi Osmane, nisi. .. da znaš vala da sam te i ranije očekiv'o.  Bujrum, otur , kojim dobrom, poradi čega ti ovako kasno ?

– Kao prvo Bog te dragi nagradio i hvala ti do neba, čuo sam da je samo tvojom pismenom intervencijom Švabo pušć'o sve muslimane koje je drž'o u ropstvu. Puno je i dan bit’ u logoru, a kamoli toliko ko mi, nije malo, ama, insan izdrži sve.

– Dobro si ti meni mašAllah, mašAllah. Jesam, više puta sam slao pismenih urgencije, pa i molbi, da se naši muslimani koji su odvedeni od Švaba u ropstvo pušćaju. Pa sve mi javljaju danas će , te sutra će. ..

– Hvala ti, golemo je to, golemo, znadeš kako je bit’ zarobljen i još u tuđini, pa insan ni jezika isprva nije znao, a najgore nam je bilo za hranu, sve se bojali da nam ne tutnu krmetine u jelo. Ali, nejse, šućur Allahu, sve projde pa i to. Nego, ti znadeš  Adem-aga šta se priča i kazuje da Ustaše rade sa Srbima po Bosni, a i četnici sa muslimanima i katolicima, pa velim dok je vrijeme da se to spriječi kod nas ovdje ! Eto beli znaš i ono za cigane što hin je odvelo u logor.

–  Čuo sam ali ništa nisam mog'o. Ali, da znadeš Osmane, dok je Adem-age ništa im neće faliti. .ništa. ..Osmane, da znadeš da su neke naše prve neki naše naši prvaci gori od četnika, gori, jesu Vallahi, da nije golaća i esnafa i kao tebe čestith ljudi, nikog ne bi bilo da stane u zaštitu Srba.. Govorio sam ja njima gore o tome. Ama akoBogda inšAllah dohakat ćemo mi i tome i stati u kraj. Ne beri brigu.

– Bog ti dao svako dobro Adem-aga moj. .. a da te još nešto pitam?

– Pitaj ?

– Adem-aga jesi li ti sad još musliman, šta si ? Halali, al’ svašta se priča. ..

– Moj Osmane musliman jašta sam nego musliman. Isto k'o i ti.  Momak, namah mi ponesi deder ćageta i piši. ..

 

LUBURIĆU, NAMAH DA SI PUŠĆO SRBE KOJE SU TI TVOJI PRIVELI.

NAMAH !

ADEM-AGA MEŠIĆ

 

– Adem-aga Allah ti dao sve dobro ovog i onog svijeta. ..Allahimanet !

– Ostani da štagoderce prizalogajimo, ja ništa nisam jeo vas Božiji dan !

– Haman da nisam ni ja, peke, može.

Bijaše već podobro kasno kad sam krenuo nazad iz Čaršije kroz donje Dobropolje,  preko Karamutova i Lipa pa kroz Luščić gore Dedi.

Pratio me moj Tale sa još jednim momkom. Dedo Handžić moj ahbab me sigurno  budan čeka jer smo dogovorili da ću na povratku konačiti kod njega u Mekišu.