O MUHADŽIRIMA

(O Tešanjskim privremenim stanovnicima 1942-1946.)

Nemam namjeru niti pretenziju pisati ikakvu istoriju niti se baviti pitanjima kojima bi bila svrha i nakana otkrivati istorijske tajne jer smatram da nam je dosta jada zadala, pogrešno i navijački i psovački pisana i tumačena.

Moja je namjera i želja da samo na osnovu dokaza – dokumenata koji su mi dostupni iz porodične arhive navedem nekoliko primjera i podataka o tome kako su ljudi ranije živjeli i kako su se snalazili i preživljavali, kako su se cijenili i pomagali. Kako su “držali do sebe” kako bi se to reklo u svakodnevnom govoru.

Ne znam da li sam negdje pročitao ili sam nekada i sam tako promišljao, ali istoriju definišem, otprilike, ovako: Sve se u životu samo ponavlja – reprizira, sve je već davno viđeno na nekoj premijeri, a sada je sve ostalo repriza sa nešto malo izmijenjenim kulisama i šminkom i kostimima, a glumci su isti samo su im imena promijenjena, ali ima i ono malo drugačije…

Ili kao reče veliki Krleža: “Nigdar ni tak bilo / da ni nekak bilo, / pak ni vezda nebu / da nam nekak nebu…” Uglavnom, kako je pisao i govorio, takođe veliki Mula Mustafa Bašeskija:
“Kullu ma kutibe qarre we ma hufiza ferre – Što je zapisano ostaje, a što se pamti iščezne.”

Dakle, sjećanje je varljivo pa je bolje vidjeti šta su i kako zapisivali nekadašnji, ali i njihovo zapisivanje treba provjeriti jer i to može biti rezultat ličnog i trenutnog doživljaja.

Ovih dana sam pregledao pisma i dopisnice koje su pisali neki od privremenih stanovnika Tešnja u vremenu od 1942. do 1945. ili 1946. godine, ustvari muhadžiri koji su u Tešanj, preko Sarajeva, stigli iz Istočne Bosne.

Ova pisma su vrlo interesantna jer se u njima pominju neki ljudi tadašnjeg Tešnja, a i zbog toga što iz njih saznajemo kako su se muhadžiri snašli u svojim rodnim mjestima i naseljima i kako su po povratku počinjali novi život.

Riječ “muhadžir” koja je kod nas u svakodnevnom govoru uobičajena, može se tumačiti i prevoditi na više načina, a ja ću je ovdje, radi lakšeg razumijevanja teksta, objasniti onako kako je bilježi i tumači Abdulah Škaljić u svojoj knjizi: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, “Svjetlost” Sarajevo 1966. str. 469. muhádžir (muhádžer) m (ar)= izbjeglica, emigrant; iseljenik, doseljenik.

O etimologiji ovog pojma ima više tumačenja i objašnjenja, a po jednom tumačenju potiče i od riječi “hidžra”.

Kod tumačenja ovog pojma moglo bi se imati u vidu i niz varijanti značenja: prognanik, izbjeglica, pobjeglica, raseljenik… Objašnjenje bi trebalo označavati ko je i na koji način bio primoran i prisiljen da napusti svoj dom ili zavičaj ili domovinu, je li se povukao-pobjegao prije nastanka kakvog zla ili samo na najavu zla itd…

Ako imamo u vidu i pojam “hidžra” u bilo kojem značenju i terminološkoj funkciji onda treba spomenuti da je Muhamed a.s. sa svojim sljedbenicima 16. jula 622. godine, iz bezbjednosnih razloga, preselio iz Meke u Medinu, ali su se i vratili u Meku, dakle, oni koji slijede njegovo učenje i primjer trebali bi se vratiti u mjesta iz kojih su hidžru činili.

Tako su postupili nekadašnji muhadžiri iz Istočne Bosne.

Svaka im čast kao i onima koji su im u tome pomagali i podsticali ih na taj čin.

Kako je bilo nakon ovog zadnjeg odbrambeno oslobodilačkog rata, ko je pomagao, a ko odmagao, znaju savremenici, a sigurno ima i pokoji dokumenat pa će se saznavati i pisati i u budućnosti kao što i ovaj tekst podsjeća na sudbine onovremenih muhadžira.

U konkretnom slučaju, četnici su u Istočnoj Bosni na razne načine ubijali i progonili Muslimane, uništavali im i pljačkali imovinu pa su neki uspjeli pobjeći nakon napada četnika i provedenog krvoprolića, a neki su bježali i iz predostrožnosti – da ne dožive sudbinu onih koji su već poklani, a zanimljivo je i pročitati da su progoni četničkih bandi trajali i godinama poslije završetka rata.

Ovdje ću navesti sjećanja i kazivanja rhm. Murata Softića, koja sam preuzeo iz knjige: Rifat Kantić: Ponešto o Tešnju i njegovim ljudima. “Planjax” Tešanj, 2008. str. 84-97.

Softić se, pored ostalog, sjeća “…U barakama u Alipašinom Mostu, dnevno smo dobivali samo po jednu šnitu kruha i malo nemasne i neslane supe. Vladao je tifus i glad, pa su svaki dan mnoga djeca i žene umirale.”

Dakle, ovo sjećanje opovrgava priče i hvalisanje pojedinaca da su se u Sarajevu u toku rata starali da muhadžiri budu dobro smješteni i nahranjeni.

Softić se, dalje, sjeća da je on i grupa od oko 400 izbjeglica vozom od Sarajeva stigla na željezničku stanicu Usora kod Doboja gdje ih je dočekala grupa Tešnjaka i podijelila im po jednu bijelu majicu, gaćice, patike i po kesicu bombona; da ih je na željezničkoj stanici u Jelahu dočekalo mnogo svijeta i da im je u kazanima spremljena dobra večera, a da su tog i narednog dana raspoređeni po pojedinim porodičnim kućama na smještaj i ishranu, da su neki domaćini uzimali i po troje djece na brigu i staranje.

U porodičnoj arhivi našao sam pisma i dopisnice od nekoliko muhadžira koje ću navesti po abecednom redu a koji su, po povratku svojim kućama, dopisivali se sa Abdulahom Brkićem.

Do sada sam identifikovao slijedeće:

1. Bavčić Aziz – 1 pismo, iz Čajniča;
2. Biser Ibrahim – 32 dopisnice i 2 pisma, iz Čajniča;
3. Biser Nefiza – 1 pismo, iz Čajniča;
4. Granov Aziza – 1 pismo, iz Foče;
5. Granov Sabit – 2 dopisnice i 1 pismo, iz Foče;
6. Pače (?) Berka – 2 pisma iz Sutjeske;
7. Pašić Avdibeg – 8 dopisnica i 2 pisma, iz Čajniča;
8. Pašić Vezira – 1 pismo, iz Čajniča
9. Neidentifikovan – 16 dopisnica iz Čajniča;
10. Neidentifikovan – 1 dopisnica iz Čajniča. (ovaj neidentifikovani piše ćirilicom i čini mi se da nema veze sa ovim drugim neidentifikovanim za kojeg pretpostavljam da je Hajdarbeg kojeg drugi spominju u svojim pismima i koji je bio blizak sa Abdulahom)

Većina ovih pismena pisana su ili suhom crnom olovkom ili perom i mastilom, dosta čitkim rukopisima i latiničnim pismom izuzev jedne dopisnice od neidentifikovanog koja je pisana lijepim rukopisom, perom i tintom i ćiriličnim pismom koje se vrlo lako čita, ali je meni potpis bilo nemoguće dešifrovati kao i potpis na 16 dopisnica iz Čajniča, pisanih perom i tintom, čitkim rukopisom, ali nečitkim potpisom.

Sadržinu ovih pismena ću interpretirati po hronološkom redu od najstarijeg do najmlađeg mada je i to najmlađe iz 1952. godine. Radi lakšeg čitanja i razumijevanja teksta, prilikom prepisivanja, rastavljao sam riječi jer su neke sastavljeno pisane sa drugima pa je to otežavalo čitanje i razumijevanje teksta. Sve turcizme i arhaizme sam napisao onako kako ih je adresant napisao. Ovdje ću hronološkim i abecednim redom prezimena adresanata navesti samo dijelove teksta nekih pismena, a koji će biti ilustracija tog vremena i ljudi.

Na ovo sam se odlučio iz želje i potrebe da rekonstruišem kako su se povratnici snašli na svojim zgarištima, šta su zatekli i kako su preživljavali, kako i čime ih je tadašnja vlast pomagala i štitila. Iz sadržaja pismena odiše zahvalnost, ljudskost i optimizam tako da ih je užitak čitati.

Nadam se da će neko od potomaka pomenutih muhadžira prepoznati roditeljsko, djedovsko ili rođačko pismo pa izražavam spremnost da im ih ustupim ukoliko žele imati uspomenu, a volio bih i kada bi oni meni dostavili pisma koja je njihovim precima slao moj predak Abdulah Brkić, ukoliko je koje sačuvano.

Da se ne zaboravi.

01. Adresant čije ime nisam idetifikovao, dana 29.IV 1946. godine (dakle, ni punu godinu nakon završetka rata) na dopisnici na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, piše:

“Dragi Avdaga, Svi smo zdravo i dobro. Sretno samo doputovali i smjestili se u svojoj kući. Ima nas dosti. Bio sam juče na svom Miljenu i počeo sam da radim t.j. zagrađujem. Voće nam odlično cvjeta. Skoro smo se svi vratili i svaki dan stiže i ide na svoje zgarište. Selam od moje kuće Vama i svima skupa. M. Selam zahvala (?), Čajniče 29. IV (1946) – potpis nečitak

02. Pašić Avdibeg na dopisnici od 5.V 1946. godine iz Čajniča, a na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, a piše u ime svoje žene Abdulahovoj ženi, piše:

“Draga Avdagince! Evo da ti se javim iz Čajniča da sam fala Bogu dobro i zdravo koje i tebi želim od allaha lijepo zdravlje i veselje. Avdagince nama je mnogo neobično bez tebe kad god kafu pečemo da pijemo uvijek te se sjećamo i mi te nikada nećemo zaboraviti. Ziza je otišla na selo a mene evo u Čajniču i mnogo nam je neobično. … Na selu kod nas mnogo je lijepo samo što su kuće pogorele ali jedna kuća je ostala i tamo se je Ziza i Alija i djeca namjestili a nas evo u Čajniču. Huso će mi se ovde (nečitko) zaposliti…

03. Biser Ibrahim na dopisnici od 10.V 1946. godine, na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, iz Čajniča pisanoj perom i mastilom piše:

“Dragi i mili moj Abdulah aga. Čim sam došao u Čajniče pisao sam vam jednu kartu tako … jer je vamo sve porušeno i pusto ali sam se tek počeo viknuti. Ja sam opet dobro se smestio u kući svoga komšije srbina a drugi Bogami svakako po razvalinama. Posla na sve strane a najviše oko sjetve. Ja sam nešto i posijao a mnogi nisu nema se sredsva. …Hajdar beg je ovgje svijet ostali uvek dolazi a mnogi i fali sirotinja na sve strane. Da li nas iko spomene u Hasinoj kafani … ti Abdulahaga i Nurija i Hamza i svi ukućani redom od mene i mojih sviju. M. S. Hafizu H.(Hunduru), Ahmet ef. Mul. (Mulaliću), Handžiću, i Hadžiji T(Turaliću) i svima ko želi čuti za nas. M. S. Avdagi H Smajloviću. M.(Mehmedagi) Mešiću, Adilagi i Halidagi T(Turaliću) M. S. tvoj nikad nezaboravljeni i uvek zahvalni Ibrahim Biser, Čajniče, pišite Alahimanet.”

04.- Pašić Avdibeg na dopisnici od 23.V 1946. godine, na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, iz Čajniča piše:

“Dragi moj nezaboravni Avdaga i ostali tvoji, Evo dobih od tebe pismo koje nas je mnogo obveselilo kad vidimo da ste dobro i zdravo i kad nas se sjećate … Ja sam baš juče došao sa sela i sve je dobro prilično je zasijano samo je velika suša kiše nema nemamo nikako. Bašče su nam dobro sačuvane i imaćemo voća samo meni se čini da šljiva neće biti mnogo. Mi se vas stalno sjećamo i nikad vas nećemo zaboraviti. Jedan komšija dao nam je jednu kravu te sada imamo i mlijeka. Svijet po malo pravi kuće ko more i kome se žuri…

05. Bavčić Aziz iz Čajniča u kratkom pismu od 23.V 1946. godine (nisam našao kovertu) pisanom perom i crnim mastilom piše:

“Dragi Abdulah ef Brkiću kako si jesi li zdravo kao su vam kod kuće ideš li u Radušu napreduje li bašča kako voće drži, više puta sa Hajdarbegom govorimo o vama jako smo vas poželjeli ali ako se ne možemo viditi sa očima možemo se dopisivati da znamo braski jedan za drugoga molim te odgovori mi nama je želja nek bude dosta do vašeg odgovora ja sam u Čajniču pomalo idem na selo te radim u Mehovoj kući sa njim živim u Čajniču. Primi Te M.S. tebi i Mejri i tvojoj cijeloj familiji Vaš Aziz Bavčić moja adresa M.P. (?) Čajniče:

06. Biser Ibrahim na dopisnici od 4.VI 1946. godine iz Čajniča na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, pisanoj perom i mastilom piše:

“Merhaba dragi Abdulahaga. Vaše pismo primio … svega i ovamo samo su u nas trešnje 7-8 dinara. Šljiva je.. slabo a krušaka ima. Drago mi je što veliš da ste se sastajali prilikom hatme… Posijali smo svega ponešto ali koliko bi trebalo nismo jer nemamo snage te sada žito prvačimo a ja sam započeo praviti štalu a kuće ne mogu ove godine prazna ne puca. Evo jako drugi mjesec kako sam otšao otuda a toliko sam vas sviju poželio Bogami. Kako mi je Hafiz Hundur i svi redom ahbabi … opet vas molim ne zaboravite, pišite. M. S. od Hajdarbega i Šemsa šustera M. S. Hafizu H(Hunduru), Sulji S(Srkaloviću), Sabitu i Ćatiću A, Hasan ef Ć(Ćatiću), Ahmet ef M(Mulaliću), Hodžiću i Medariću i Turalićima. M.S. ko god želi čuti. M.S. Hasu i svim ahbabima, Alahamanet Biser I”

07. Pašić Avdibeg, na dopisnici od 5.VI 1946. godine iz Čajniča na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, suhom crnom olovkom sitnim rukopisom piše:

“Dragi moj Avdaga! Evo dobih od tebe kartu koja nas je mnogo obveselila … ja sam više na selu nego li u Čajniču te sad su kukuruzi za kopanje te djeca pomalo kopaju a sa sijanjem sam završio tek prije nekoliko dana jer kod nas je bila velika kiša te jednu njivu nije bilo mnogo zasijalo te sam morao još da prisijem kiše imamo dosta te je velika ugodba te samo … pa ako Bog dadne dobrote i sastaćemo se … Tvoj Avdibeg”

08. Adresant, čije ime nisam idetifikovao, iz Čajniča na dopisnici od 1.VII 1946. godine na kojoj je poštanski žig pošte Goražde, pisanom perom i crnom tintom piše:

“Dragi Avdaga, kako si mi Ti i Tvoji. Moji svi zdravo i dobro šućur Alahu. Čestitam Ti ramazanišerif i mi se vas sjećamo ovi dana jer u nas je još sve u ruševinama. Imama smo danas dobili a uspjeli smo da pola džamije popodimo. Uoči ramazana imali smo 2 žrtve (!) od đikana i to Zijo Ćehaja i Bejda Kadić u starosti oboje do 20 g i nešto (!) ranjeni. Beći Ramoviću kafedžiji to mu je familija. Dođi nam milo bi nam bilo došao je i za sebe i Avdibeg. Selam od mene i mojih. (Potpis nečitak)

09. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 21.VII 1946, na kojoj je poštanski žig pošte Čajniče, perom i tintom piše:

“Dragi Avdaga! … Pšenice se smo ovrhli i podbacile su. Ječam, kukuruz i ostalo došlo odlično Samo voća nejmamo nikakva. Sijena imamo dosta zadruge ga primaju po 2 din. Kako to ahbaba poselami sve redom znam da ste sada skupa. Šljivo nam klanja, selam od njega i Bavčića Aziza. Avdibeg je na selu. … Čajniča 21. VII – potpis ” – nečitak

10. Adresant čije ime nisam identifikovao na dopisnici od 26.VII 1946, na kojoj je poštanski žig pošte Čajniče, perom i tintom piše:

“Dragi Abdulahaga! … Kiše nakon 2 mjeseca evo prva udari. Imali smo mnogo trke na sve strane bile su se velike šume upalile te smo po više dana gasili. Ali Alah evo ugasi.”

11. Biser Ibrahim iz Čajničana dopisnici od 24.8.1946. godine, pisano suhom crnom olovkom a adresirano perom i mastilom, piše:

“Merhaba dagi moj dostu! Prvo vama svima tebrik činim (arapski prema A.Škaljić: čestitanje) (Bajram Mubarek Olsun) i od srca želim da ga sretno provedete u zdravlju i veselju. … i milo mi je ali mi smo nesretni suša velika te haman svi usjevi fališe već kukuruz … zrije a na mnogo mjesta nema ni bismilah (?) ko kad se dockan posije a suša pripeče a mive isto slabo ima i što ima slaba kvaliteta jer izgore. Mi smo u halu (prema Škaljiću: hal =stanje, prilika, okolnost) jer šume gore na sve strane te se mora ići gasiti pa je zulum … za sve. Drago mi je da si se i u Zagrebu u džamiji našao. Mi stariji postimo i džamiju smo popravili i puna je ali nema veselja nikako. Vigjaš li mi Hafiza H. On se ušutio. Pišite mi opet nezaboravite me a ja vas neću nikada. Ni meni se Granov nije javljao a ja njemu jesam …

12. Granov Sabit na dopisnici iz Foče od 27.VIII 1946. godine pisao suhom crnom olovkom čitkim rukopisom piše:

“Dragi Avdaga!! … Samo vam moli da mi af (prema Škaljiću: oprostite) učinite što vam nisam prije pisao jer sam bio u većem riskletu (nisam mogao naći tumačenje ili prijevod riječi “risklet”) …

13. Bavčić Aziz iz Čajniča u pismu od 28.VIII 1946. godine u pisanom perom i zelenim mastilom piše:

“Dragi Abdulahefendi! Merhaba kako ste … Reci Zejni nek nam ostavi oraha i šljiva kad dođemo kod nas nejma ništa. Potlje tri mjeseca smo imali kiše u oči Bajrama. Baš sam sinoć sa Hajdarbegom razgovarao o vama i o našem zadnjem sastanku i rekli smo da nam Bog nasib (prema Škaljiću: dosuditi, odrediti) učini da se još jedput makar sa vama sastanemo. To bi naša bila krajnja želja što se tiče kod nas novog ništa. Pravimo kuće pomoću države. Džamiju smo malo opremili kako možemo samo obavljati Beš vakat namaz. Bogami narod u krizi pa Bog će pomoći. Mi svi koji smo bili sa vama uvijek i svakog želja za vama. Dragi Abdulahef. kako je to naših prijatelja Je li Hadžija zdravo i Halidaga i Adilaga. Poselami i molim te poselami mi Hamdu Hadžalića i Adema Kahvića i sve ostale poznate Muslimane. Drugo ništa primite Mahsuz Selam od Mene cijeloj vašoj kući i od moje kuće. Molim vas pišite nam više puta. Kada dobijemo vaše pismo to nam važi kao golem dar Alahimanet. Aziz Bavčić”

14. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici pisanom perom i tintom ćiriličnim pismom dana 28.IX 1946. godine, pored ostalog, piše:

“Dragi moj Avdaga! … a sam od Bajrama stalno na selu pomalo pečem pekmez, berem voće, a kukuruze sam lahko obrao imao sam svega … što sam posijao nekolika … i našao i druge njive skoro ništa jer je velikom sušom i sagorelo, ali samo Bože lijepo zdravlje i slobodu te će svega biti. Kako je kod vas kod nas ih još ima po šumama te kriju se Jesi li ti što ljetine … i jesi li …”

15. Biser (Ibrahim) iz Čajniča na dopisnici od 1.XI 1946. godine pisanoj suhom crnom olovkom, piše:

“Merhaba dragi Dostu, … tebe kao brata grli i ljubi tvoj dost Biser. M.S. Hunduru i Mulaliću Hodžiću i ostalim piši te nezaboravite me Alahamanet”

16. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 2.XI 1946. godine, na kojoj je poštanski žig pošte Čajniče, suhom crnom olovkom, piše:

“Dragi Avdaga … Kiše i snijega imamo često. Pšenica mi je ponikla posijao sam tri sto kg, ječma 41 kg. … zemlju mi je na Bajram 3 puta (?). Selam od mojih svih tvojoj kući. Selam Čajniče 2/X/” (1946. sa poštanskog žiga) – Potpis – nečitak

17. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 1/I 1947. godine pisanoj suhom crnom olovkom, piše:

“Merhaba Dragi moj dostu, … samo imamo puno zime a i snijega. Ima li kod vas. Viđaš li Hafiz ef Hundura kako on i njegovi odeš li mu na prelo i je li on tebi dolazio. Ja se uvijek vas sjećam a osobito sada zimske noći duge te više puta odem kod Avdibega i Hajdarbega te prelimo i vas spominjemo. Baš sam prije dvije noći bio kod jednog mog Ahbaba na prelu a to je po imenu Arif Harović i tebe smo spominjali on veli da tebe dobro poznaje još iz vojske i poselamio te je da li se ti njega sjećaš piši. Sad primite bratski M. S. ti dostu i svi tvoji od mene i sviju mojih.M.S. Hafizu Hunduru, Sulji i Sabitu S. Mulaliću i Hodžiću Ahmet ef Pašiću Mehmedbegu čuo sam da ti je sad i komšija s kućom. Alahamanet Tvoj Biser Ibrahim

18. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 21/I 1947. godine pisanoj suhom crnom olovkom, piše:

“Merhaba dragi Abdullahu, Pitam te prvo jesi li zdravo kako mi u karti veliš da si … izlaziš. Tako je valah i ovamo samo još … imamo dosta zime a posla nikakva te ja … kuću jedino do Džamije a i na prelo … Hajdarbega, baš sam bio preksinoć kod njih te smo i vas spominjali i čitali tvoju kartu. … Dođe li ti Muhamedbeg sada ste blizu poselami sviju. Što se tiče pijace i ovamo je isto tako ako ne i više. Ko posije nešto i ima. Što se tiče mene ja fala Bogu možem deverati jedino zarade nikakve osim ko može u šumu tj ima posla zanati i trgovina slabo. Je li ti dolazio Hafiz H. Nešto me je … ne piše mi poselami ga Pisao sam mu … ugovor sa kakvin majstorima da bi vamo došli na proljeće da pravimo kuće jer nemamo majstora. Ne mogu ti opisati koliko sam vas sviju poželio moji dragi dostovi. Je li Hadžija doša … Ima i u nas puno zime. Što se tiče zdravlja fala Bogu svi smo zdravo te i vama svima želimo. Primite bratski M.S. ti i svi tvoji od mene i sviju mojih. M.S. Avdibega i Hajdarbega i Hodže Šljive.M.s. kogod želi čuti za nas. Pišite opet m.s. tvoj dost Biser Allaamanet.” (Napomena:rukopis je mjestimično nečitak zbog izbledjelosti)

19. Granov Sabit na kratkom pismu od 18.II 1947.godine, pisano suhom crnom olovkom na listu sveske “širokih linija” piše:

“Dragi Avdaga!!!! Merhaba … Bio sam u Goraždu na Mevludu. Tamo je sasvim proveden i fino mnogo je svijeta bilo te sam bio kod Edhema i Huseina i kod ostali te su vas poselamili sviju vas, … M. S svima Mojim Ahbabima i Dostovima. Važ dobroželjitelj Sabit Granov.”

20. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 25/5. 1947. godine pisanoj suhom crnom olovkom, piše:

“Merhaba dragi dostu, Oprosti mi ja sam se zabavio sa pisanjem jer sam u poslu oko kuće počeo sam praviti kuću i do krova doćerao ali nemam krova. Kako si mi ti i svi ostali. Kako to ahbaba imate li kiše nas ima dosta i ljetina odlična samo nemamo mive nikake vrlo slabo. Kako mi je Hafiz vigjaš li ga. Kako inače po Tešnju radi li iko išta u nas slabo osim oko zemlje i gradnje kuća. Dobio sam ono pismo što si poslao po Muhamedbegu. Kako Muhamedbeg i njegovi. Primite svi skupa M. S. Od mene i mojih sviju redom M.S. Hafizu Sulji Sabitu Muhamedbegu Ahmed eff Hadžiću i Mulaliću i ostalim ahbabima M.S. od Šljive Avdage i Hajdarbega i Azizbega M S. Tvoj brat Ibrahim Biser Alahimanet”

21. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 18.VII 1947. godine pisanoj suhom crnom olovkom, piše:

Merhaba dragi moj dostu Abdulahaga! Želim da čujem za vas sviju kako ste jeste li zdravo Ramazan dolazi pa mi sve više … Kako su ostali ahbabi Ja sam malo slab od išijasa boli me desna noga te topalam (Prema Škaljiću: onaj koji je hrom, hramati) a ostali su svi zdravi ljetina nam dobra sva Još ti kuću nisam pokrio nema crijepa Ako Bog da kada kuću sredim da mi dogješ sa Hundurom i Suljom Srk. Pišite da znam kako ste. Primite bratski M. S. Ti i svi tvoji M. S: Hunduru Sulji, Hodžiću H. Smajloviću, Turalićima i Keriću H. M.S. Mulaliću i Mehmedbegu Mešiću. M.S. od mene i mojih M.s. ko god želi čuti za mene. M.S. od Šljiva, Avdibega, Hajdarbega i Azizbega Bavčića M.S: tvoj dost Biser Ibrahim Alahimanet Piši”

22. Granov Sabit na dopisnici iz Foče od 14.VIII 1947. godine, pisanoj perom i zelenim mastilom, piše:

“Dragi Avdaga! Znam da si pomislio da Ti se neću javiti. Možda si mislio da sam Vas zaboravio, ali se u tome varate, jer ja sam posljednjih 4 mjeseca ozbiljno bolestan (čir na …) te ću sutra u Sarajevo na operaciju. Želim vam svima mojim ahbabima da što bolje dočekate i provedete Bajram … Granov Sabit – Foča

23. Biser Ibrahin iz Čajniča na dopisnici od 15.VIII 1947. godine perom i plavom tintom, piše:

“Merhaba dragi moj dostu … Javite se opet da znam za vas. Primite svi bratski M. S. od mene i mojih. M. S. od Šljiva, Hodže, Hajdarbega i Avdibega. M.S. Hafizu H. Sulji i Sabitu Sr., Pašiću M., Hadžiji Adilu i Halidu te i ko god želi čuti za nas M.S. i bratski zagrljaj vaš Biser I. Alahimanet. M. S. i Tebrik (čestitam) činim Bajram Mubarek Olsun svoj braći muslimanima vaš nezaboravljeni Biser Čajniče.”

24. Adresant čije ime nisam idetifikovao iz Čajniča na dopisnici od 25.IX 1947. godine pisanoj plavim mastilom i perom, piše:

“Dragi Avdaga! Svi zdravo i … Kod nas sve po starom. Obrali smo kukuruze i sada opremamo da pšenicu sijemo. Molim javi mi može li se tamo uzeti sada pekmeza i pošto je. Ja bi poslao novac na vas da mi uzmete od 50-100 kg jer mi ovdje nemamo ništa ako bi da sve izvesti. To ne bi moralo biti odmah. M. Selam od mojih kućana vašim i mene 25.IX 47. – Potpis” nečitak

25. Granov Aziza iz Foče u pismu od 5.X 1947. godine pisanim zelenim mastilom i perom piše:

“Dragi Abdulah Efendija, poodavno sam primila kartu od Tebe i sve sam razumila, mnoga sam Ti zahvalna na sjećanju, s tim si nam najviše dokazao koliko je prijateljstvo postojalo između Tebe i moga rahmetli Oca. Naš dobri nikad nezaboravljeni Otac preselio je na ahiret 23.VIII u 10 sati izjutra. Moj teški bol, izgubih roditelja i poslednjeg sidiki dosta (prema Šakaljiću: “sidiki dosta” = vrlo iskrenog prijatelja). Tješim se saburom (strpljivošću) a mlađoj braći dajem upute i savjeta sestrinskog i roditeljskog. Neprežaljenog Oca sjetim se Kuranom (fatihom Jasini šerifom i hatmom) mislim da je to rahmetliji najugodnije. Dragi Abdulah Efendija molim Te oprosti što Ti nisam odmah odgvorila, ali obzirom da sam ovih dana bila preopterećena poslom, oko žita. Voća, duhana i. t. d. Sama sam pa moram na sve da dođem, Mustafa mi je u Sarajevu, u ovom mjesecu će polagati veliku maturu i ova dva mlađa Brata su kod kuće jedan je na zanatu a drugi III raz. osn. škole.

U nastavku pismo za Zejnebu (Abdulahovu najmlađu kćer):

“Draga Zejneba! Usput i … Da l posjećuješ Priredbe, igranke i ostalo. Šta ima kod vas novog, čini mi se da se je sve priomijenilo posle moga odlaska. Sviju sam vas poželila. Moj život skroman kao i uvijek. Mnogo sam ožalošćena za Babom te od ovog časa ne volim ni šala niti kakve razonode … Pozdrav od Mumovića Himze. Aziza

26. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 23/X 47. godine pisanoj perom i plavom tintom, piše:

“Dragi moj Abdulahaga, … Drago mi je da se sastajete kad ja ne mogu. Plaho sam vas sviju poželio. Jesi li čuo umro je u Foči Sabit Granov poodavno … Imate li snijega u nas brda obijelila. M. S. Mulaliću Hodžiću Ćatiću A i Hasan eff. I Hadžiji Tur.

27. Biser Ibrahin iz Čajniča na dopisnici od 7/XII 1947. godine pisanoj peromi crnom tintom, piše:

“Dragi moj Abdulahaga Jako sam se obradovao vašoj karti koju sam primio i sve razumio što mi pišeš. Baš sam razgovarao sa Hajdarbegom i … zdravo izuzev mog srednjeg mi sina on je obolio izgleda tuberkoloza. Bio je pozvat u vojsku skoro i vratili su ga stalno nesposoban te sam u brigi mlogo kašlje. Druge novosti nemam snijeg i kiša pomalo pada … pa i tebe pozivam dogjite da se vidimo i razgovaramo jako bi nam svima milo bilo ja vas pozivam ko braću da vidite gje mi živimo prije vas nisam mogao pozivati jer nisam imao kuću. Dolazio nam je mladi Hota Hamdija ovgje. Primite svi skupa bratski M.S. od mene i mojih. M. S. od Avdibega i Hajdarbega i Šljiva. Alahimanet Biser Ibrahim”

28. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 7.12. 1947. godine pisanoj plavim mastilom i perom, piše:

“Dragi prijatelju! … Daj Bože zdravlje i rahatluk pa da nam dođete i da se sastanemo jer za 3. godine kod vas našeg hidžreta mnogo smo dobra imali od vas svih i mnogo vam dugujemo. Kod nas vrijeme lijepo kiše dosta. Pšenice rastu dobro posijao sam 24 kg. Pšenice nalifika (?) (da li je to neka vrsta pšenice). Sada m.Selam od moji mene vama i vašim prijateljima od vama dobroželitelja” – potpis nečitak

29. Pače?? Berka iz Sutjeske kod Foče u pismo od 12. XII 1947. godine pisanim crnom suhom olovkom piše:

“Dragi djede dobila sam tvoju kartu. I razumila sve što mi Pišeš najljepše ti se zafaljujem kad me nisi zaboravijo. … Dragi djede kako ste vi svi skupa jestel dobro i zdravo. Kako je nana i šta radi moreli sada naći kahve prave da kupi. Kako je Zejneba, kako mi izgleda da ima mnogo posla ja njoj pisla toliko puta a ona meni ne odgovara ni na jedno pismo … da donesemo nani da vidi kakav je fočanski duhan … (Napomena: Berka i njen brat Husein-muhadžirčad bili su zbrinuti u Abdulahovoj porodici i sa njegovom djecom i unučadima u svemu su bili izjednačeni pa prema porodičnoj priči obavljali su lakše poslove na imanju i za Bajram im se “rezala” odjeća kao i svima ukućanima. Njih dvoje su imali još jednu sestru koja je bila zbrinuta negdje u Miljanovcima pa ih je Abdulah jednom vodio na susret i viđenje, a moža i više puta ali priča kaže “jednom”. Kakav je bio odnos tešanjskih porodica prema muhadžirima ilustrruje i Berkino obraćanja sa “dragi djede i nan”.

30. Pašić Avdibeg na dopisnici od 14.XII 1947. godine pisanoj tintoplav suhom olovkom piše:

“Dragi Avdaga! … Ja sam u Čajniču a ima nas i tamo u Miletovićima. Huso je u Odboru a Osman je u Zabarku u zadruzi ali je otišao na kurs u Goražde biće jedno dva i po mjeseca. Almasa nam se je udala pa nam je neobično mnogo bez nje. Kuću ovde još nismo dovršili ostalo je samo da se omalta i … Avdaga dođi sa starom da se malo progovorimo na ovoj besposlici, puno bi mi bilo drago” – potpis.

31. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 20. I 1948. godine zelenim mastilom i perom piše:

“Dragi Avdaga, svi zdravo i dobro smo koje i vama želimo. Kako mi Ti i tvoji. Kako se ne ukaniš (?) u ove dosadni zimski dan da vidiš đe i mi živimo. Kod nas je jako lijepo vrijeme kao pravo proljeće. Mnogi ne pamte ovako lake zime. Sa hranom dobro stojimo. Ozimi smo posijali i dobro rastu. Pogorela naselja su skoro sva obnovljena. Jakom organizacijom Narodne vlasti čuda su učinjena i skoro svako ima krov nad glavom.
Avdibeg Pašić još kod mene stanuje. Sestra njegova a bivša strina moja Mustajbegovca se udala. Dosta do tvoga odgovora Mahsuz salam od mojih kućana tvojima i Azizbega. M. Selam našim dobrim Tešnjacima” – potpis nečitak:

32. (Pašić) Avdibeg iz Čajniča na dopisnici od 11.II 1948. godine perom i zelenim mastilom, ime grada Čajniča napisao ćiriličnim pismom, a dalje nastavlja latiničnim pismom i piše:

“Dragi Avdaga i Tvoji! … Mene evo u Čajniču a Alija je na selu te vala mi dosadno sam po cijeli dan odem u džamiju i tako dan provedem te vala sam poželio s tobom se ispričati pa ako možeš dođi nam sa starom … Ja sam mislio Aliju oženiti ovih dana ali eto nekako mi izmiče. Sada mi piši i mnogo vas selami vaš dobar prijatelj Avdibeg M. S. od mojih Avdaginci i ostalim. Vaš Avdibeg.

33. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 16/III 1948. godine mastiljavom olovkom, piše:

“Dragi moj Abdulahag Evo hoću da vam se javim od kuće došao sam sinoć bio sam u Sarajevu nekoliko dana Fala Bogu sve sam zdravo našao. Kako ti je li bolje kako je sijeda i ostali svi. Meni neobično bez Tešnja. Najljepše vam fala na stimamku (?) i dočeku. Kako mi je Hafiz i svi ostali dostovi. Primi bratski M. S. ti dragi dostu i sijeda i svi ostali redom od mene i sijede i ostalih sviju N. S. Hafizu Sulji Sabitu i Hadžijii Hasi i ko god pita za me MS tvoj dost Biser. M.S. od Hajdarbega i Avdibega i Šljiva Hodže. Alahimanet pišite”

34. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 2.III 1948. godine, pisanom perom i crnom tintom, piše:

Dragi Avdaga i čestita Bajram

35. Pače Berka iz Sutjeske kod Foče u pismo od 17.V 1948. godine pisanim ćirilicom i crnom suhom olovkom piše:

Dragi djede i nane kako ste mi vi i šta radite ja sam fala bogu dobro i zdravo koje i vama želim lijepo zdravlje i veselje. Dragi djede kako je Begzada je li i sada kod tebe ili je u Derventi dragi djede kako je Hamza i Nurija … Je li Muhamed i Sulejman kod kuće zdravi. … Dragi djede kako je u vas pijaca je li skupa kod nas je jako sve skupo brašno kukuruzno 32, a ječam 45, a šenično brašno 70, a maslo 400, krompir 30 i grah. Djede jesi li smakao one ovce rude što si ih držao i sad i ja imam naki pet… Moja atresa M.N.O. O Sutjeska. Volim vas i nikad nezaboravna vaša Berka

36. Biser Ibrahim iz Čajniča dana 4/6 48. na dopisnici perom i crnim mastilom piše:

“Merhaba Dragi Dostu … I u nas je bilo bube na beharu na više mjesta faliće voća i trešanja a nešto izgleda da će i ostati. … U mene brate ima svega. Dva mi sina plaho slabi osobito onaj što je bio sa mnom kad sam bio tamo. Jedan mi je otišao na prugu pa sam ti brate sam na poslu a i mene boli desno rame a raditi se mora oko ljetine a nikoga naći ne mereš. Još ti nisam kuću dovršijo ne znam na koju ću stranu …, M. S. od Šljiva i … i Azizbega M. S. Sulji S. Avdagi H.S. Hadžiji i ostalim M. S. tvoj dost (potpis arebicom) Alahimanet. Kako je ostala ljetina u nas obično šućur Bogu.”

37. Biser Ibrahim iz Čajniča dana 5/8 48. na dopisnici perom i crnim mastilom piše:

“Merhaba Dragi moj Abulahaga. … U mene sada oba sina leže bolesna a ostali smo fala Bogu zdravo … Kako ljetina ja mislim da ste već požnjeli a mi jako započeli i dobro je. M.s. Hafizu H Sulju i Sabita S. Mehinim i svima ko želi čuti za nas M.S. tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče Pišite”

38. Pašić Avdibeg na dopisnici od 6.VIII 1948. godine suhom crnom olovkom piše:

“Dragi Avdaga Evo uzeh da … čestitam Bajram”

39. Pašić Avdibeg iz Čajniča na dopisnici od 25.VIII 1948. godine suhom crnom olovkom piše:

“Dragi moj Avdaga! … Bio sam na selu sve do ramazana a sada sam u Čajniču. Avdaga kod nas je velika suša i od ljetine nema ništa samo mive će ponešto biti ali neće dosta jer se od suše obolilo. … selam Avdibeg”

40. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 10/9 48. perom i crnim mastilom piše:

“Dragi moj dostu. Kako ste mi šta mi radite jeste li svi … U mene nije sve uredu rame me boli onaj mi stariji sin otišao u bolnicu prije baš srijede i nevjesta otišla u Sarajevo da ga vidi. Ovaj srednji ko malo bolje. Kako tvoji sinovi. Jedva sam ti ovo ljetine smirio nikog da stigneš da pomogne u nas sve zaposleno u drž. Poslove i u zadruge. Primite svi M. S. od nas sviju M. S. Hunduru, Turalićima Srkalovićima Alahimanet tvoj dost Biser Ibrahim

41. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 11/X 48. godine crnim mastilom i perom piše:

“Dragi moj dostu i Bajram Mubarek Olsun! … Meni ti je brate velika žalost potrefila. Umro mi je onaj stari sin što je bio sa mnom kod tebe u Bolnici u Sarajevu ima skoro mjesec. Bila mu je mati i žena kod njega a na dženazu išo mu je mlagji brat ja brate nisam mogao. Ovaj srednji mi sin ko malo nabolje a ostali smo fala Bogu svi zdravo … M. S. Hafizu, Mulaliću, Turalićima i Avdagi i Srkalovićima Sulji i Sabitu M. S. tvoj dost Biser Alahimanet pišite i dogjite M.S. Keriću Hasi”

42. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 25/X 48. godine pisanom crnim mastilom i perom piše:

“Merhaba Dragi dostu. Primio sam vašu Bajramsku čestitku i ujedno i sažalnicu povodom smtri rahmetli Muhamedovom. … Ja sam ti jako ožalošćen a i Husein mi je jako slab Bog zna neće dugo ni on pa sam u dumanu (Prema Škaljiću:”duman” tur. Dim, magla prašina figurativno:briga zamagljensot misli kao polusan) i opet velim pa šućur dragom Allahu njemu se molimo. Ostali smo zdravo. Sijemo ozim Avdibeg uvijek na selu sam sa Alijom na radu u akcijama a Huso u vojski te on sam na poslu samo sam ga vidio na Bajram i odmah je otišao na selo. Hajdarbeg je ovgje zdravi su svi Primite svi skupa bratski M. S. od mene i ostalih M. S. Hafizu i Sulji nešto mi ne pišu pa mi žao piši mi da znam za vas Alahimanet tvoj” – potpis arebicom

43. Adresant čije ime nisam idetifikovao na dopisnici od 3.XI 1948. godine na dopisnici pisanoj perom i zelenim mastilom, piše:

“Dragi Avdaga! Svi zdravo smo koje želim i vama i vašim. Javio bi vam se i prije ali me ruka bolila 2 mjeseca … Šta je sa Hdžijom Turalićem je li kod kuće. Čuo sam Aširaga da je pušten. Ibra Bisera srednji sin na samrti od T.B.C. Huso. Sada Selam Vama i Vašima od mojih ukućana i Selam od Šljiva i Bavčić Aziza Selam, Čajniče 3/XI 48.” – potpis nečitak

44. Pače Berka iz Foče na dvolistu iz sveske crnom olovkom i ćirilicom od 14.XI 1948. godine piše Zejnebi Brkić, unuci Abdulahovoj:

“Draga Zejneba … kako je djed i nana šta rade ima li nana kafe prave draga Zejneba ja sam mislila da dojdem i … (?) pa mi se Ifeta udala pa brat evo se sprema u prijatelje Ifetine i Ramiz Muje otišao u vojsku (?) sad (?) draga Zejneba Sadika (?) sama…” (Rukopis je vrlo nečitak i izblijeđen, ali se da pročitati da poziva Zejnebu da joj dođe i pomogne slagati duhan, da je nabavila kravu, sedam ovaca, dvije koze i vola i napravila dobru kuću… ponovo se raspituje za nanu i djeda i sve ostale itd.)

45. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 20/XI 48. godine pisanom crnim mastilom i perom piše:

“Dragi moj dostu. Odavno nemam od tebe ništa. Pričo mi je i čito tvoje pismo Hajdarbeg i sve smo razumili što nam pišeš žao mi te je pod starost da deveraš. Bogme brate ima halova (Prema Škaljiću “hal” (ar) =stanje, prilika, okolnost situacija , položaj) svakakvih u mene sinoć umrije i drugi mi sin eto u dva mjeseca dvojica ljudi ali šta ću od Boga je. Kako ste svi i to Ahbaba kako mi je Hafiz. Mi smo svi zdravo samo samo žalosni. Primite svi skupa M. S. od mene i mojih tvoj dost Biser Ibrahim M. S. Hafizu i svima ko želi čuti za me Sulji Srk. I Avdagi H Smajloviću Alahimanet”

46. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 6/XII 48. godine pisanom crnim mastilom i perom piše:

“Dragi moj dostu. Primio sam tvoju kartu i ujedno utjehu fala ti ko bratu. Ja sam brate baš žalostan jer u dva mjeseca oba preseliše prvi na 19/X a drugi na 18/XI moja krila slomiše što ne mogu preboljeti pa me još nevjesta juče ostavi ode bratu i materi te smo jako sirotani ali šta ćemo od Boga je … Često vas sanjam i uvijek na vas mislim. Primiti sve m. Selam redom od mene i mojih. M. S. Hafizu i Sulji i Avdagi i ko želi čuti zamene. M. S. tvoj dost Ibrahim. M. S. od Hajdara i Avdibega on je još na selu a djeca ovdje Piši

47. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 6/II 49. godine pisanom crnim mastilom i perom piše:

“Dragi moj Dostu Kako si mi jesi li nabolje ova zima znam da ne izlaziš. To mi je pisao Halidaga Turalić i Suljo Srkalović ja sam baš njiha pitao za te vele da ne izlaziš. Dragi brate ovamo je kod nas bio Mehmedalija Smailbegović Husein ef. i jako nam je drago kada nas je posjetio malo smo proprelili i sviju vas spominjali i on veli za tu tvoju zaduhu a i ono meni si pisao i za inekcije … Tvoj Biser. Piši. M. S. Hafizu. Pitaj Mehmedaliju za nas reći će ti. Kako je vama.

48. Biser Ibrahim iz Čajniča u pismu na papiru formata A-4 sa linijama, mastilom i perom od 21/III 49. godine piše:

U vrhu lista napisano nešto arapskim pismom ili arebicom, a dalje:

“Dragi i dobri moj Prijatelju! … Baš si ufatijo vrijeme kad si mi ovoliko napisao nek imam čitati i najljepše hvala kada me ne zaboravljaš. To ne znači ništa što mi odmah nisi mogao odgovoriti na moje pisanje glavno je da me ne zaboravljate kao što i ja vas sviju neću zaboraviti. Bilo bi mi žao da me zaboravite … kad dobijem pismo od dragih mi Ahbaba iz Tešnja a od njega nema. Baš od skora sam imao pismo od Hodžića Ahmeta ef. te Sulje i Sabita, Medarića A. Mahmutefendića I i Ramović Halila. Sve sam za te pitao a i oni su mi govorili da si ti slab a eto i ti pišeš. I kod nas su dolazili Smajlbegović Mehmedalija pa Hotić Hamdija i njih sam pitao zate a i za sve i rekli su mi istinu. Tako isto i Halid Turalić kada mi je pisao rekao mi je zate … Vrlo mi je drago kada ste tako proveli Mevludi Šerif i kad vas je bilo toliko a naročito vazu nasihat. Bogami sam evo i ja ovdje zaplakao čitajući ove retke. I u nas je bilo vrlo lijepo kad smo učili Mevludi Šerif i svi što nas ima haman smo bili pa pitaj Hamdiju Hotića on je bio ovgje na Mevludu. I po kućama dosta se uči imamo Hodžu Šljivu i još jednog mlagjeg mualima. Počesto se sastajemo i na prelima i Mevludima. Baš su kod mene sinoć bili svi Ahbabi i čitao sam im tvoje pismo i tebe i ostale spominjali i salame sam rekao a i Hajdarbeg i još zafala od tebe i oni tebi i otalim šalju M. S. Hajdarbeg, Avdibeg i Šljivo i još svi ostali prisutni šta ću nabrajati. Velim u vakat si mi ovoliko piso a evo čuj zašto. Ti veliš u vas već Behar i malo snijega a u nas brate ko u Sibiriji. Imali smo i starog snijega i zime još puno a evo već treći dan pada i novi tako da se skoro ne može ni u Čaršiju izać. Nisi se u stanju razmitit na ulici od snijega. Neprestano cestom voze spravu za grtanje snijega na volovima i džaba je mi je zovemo/plug) pa zato sjedim kod kuće i prečitavam tvoja pisma i opet mi piši čim moreš Bogati. Sad primi bratski M. S. ti dragi dostu i svi tvoji kućani od mene i mojih kućana. M. S. od Hajdarbega i Avdibega i Kućana … došo onomad kad vi meni nećete ali već izigje iz vakta kada ti proljeće nasta a i ne mogu ostaviti jer mi sin mora na nakav kurs u Zenicu ili Sarajevo a baš sam vas poželio. Opt. M. S. i bratski zagrljaj tvoj dost i prijatelj. Allahamanet piši” i na kraju arapskim slovima ili arebicim nešto dopisano.

49. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 21/IV 50. godine crnim mastilom i perom piše:

“Merhaba dragi Dostu, … Ja i moji svi fala Bogu zdravo smo i dobro i gotovo sve zasijali osim kukuruza i graha. Sada prisušilo te se ne može bez kiše orat. Meni neobično kada nemam iz Tešnja pisma bojim se da me ne zaboravite a ja uvijek mislim na vas sviju. Čuo sam za Sarača Smaila rahmetli i jako mi ga je žao. Dolazi li Hadžija u Tešanj … svima ko želi čuti za me svima dostovima redom od Nefise i Hafize M. S. Zejnebi M. S. tvoj dost Biser Ibrahim Alahimanet

50. Pašić Vezira iz Čajniča u pismu od 18. V 1950. godine tintoplav olovkom i nevještim rukopisom piše:

“Draga Avdagince nakon dužeg vremena uze da ti napišem nekoliko riječi … Avdagince može biti da ti misliš da sam vas zaboravila Ali boga mi nisam jer u mene djece nejma kod kuće pa nejma ko da napiše ali mogu reći (?) dobro i zdravo A sada draga Avdagince molim te da mi dođeš sa Avdagom i sa Zejnebom … primite mnogo selama od mene i Tahirbegovice M. S. od Alije i Envera baš sve da … i skupili Ziza i Hana su na selu M. S: ko god želi čuti za me Pašić Vezira.”

51. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 25/V 50. godine crnom suhom olovkom piše:

“Merhaba dragi dostu. Primio sam tvoje pismo te ti evo … samo ti ja imam bruh i teško radim a mora se i to sa gjevicama (?) sin u poslu … Rekao sam selam Avdibegovoj kući ali njega nema on na selu ne dolazi a Hajdarbeg sada u kolektivu te i njega slabo vigjam Šljivo je ovgje i mlogo te selami tako i Aziz beg. Eto veliš u vas ima i kiše a vamo odavno nema pa jako vruće i strašno za usev i voće opada i list ako odulji ne valja Povrtaljka ne mere nikud tek krompir prvačimo a kukuruz rijedak i slabo poniko … i Šljiva i Azizbega M. S. svima dostovima ko želi čuti M.S. Sulji S. Hadžiji i Adilu Alahamanet tvoj dost Biser. Od cura Zejnebi M. Selam.

52. Biser Ibrahim iz Čajniča 13.VII 50. godine na dopisnici perom i crnim mastilom, piše:

“Dragi moj Dostu Bajram Mubarek Olsun želim vam svima redom. Kako si sada sa zdravljem ti i svi ostali. Ja i moji fala Bogu zdravo smo i dobro smo imamo vrućine puno izgleda naškodiće svemu. Javi se odavno ne čujem za te Je li ti dolazio Rakić Sulejman bio je skoro ovamo. … rado sjećam i čestitam Bajram M. S. od Hajdarbega, Avdibega i Šljive i Azizbega M. S. tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče piši”

53. Adresant, čije ime nisam identifikovao, iz Čajniča 14/VII 1950. godine na dopisnici perom i crnim mastilom piše:

“Dragi prijatelji! Čestita Bajram. Čajniče 14/V II 1950 Selam” potpis – nečitak.

54. Biser Ibrahim iz Čajniča 23.VIII 1950. godine na dopisnici perom i crnim mastilom piše:

“Dragi moj Dostu! … svi zdravo i mi smo Samo smo ti imali pune ruke posla oko žetve i vršidbe. Žega pritužila nać se ne može niko svak sebi ali opet fala Bogu do kuruza i krompira sve smo posmirili. Kako u vas ima li kiše u nas nema dugo i svemu pritužilo. Svijet strahuje za hajvan zahiru. Mora se držati a sijena malo. Ja nekako opet šućur Bogu dobro sam svoje ljetina drugim bila odlična. Jedino imam manje sijena ali ima slame i ševarike. Voće isto ranije svijet dogoni na pijacu ali nema ukusa Žega naterala. Šljive slabe već na mjestima počele plaviti i odavno ali šture kao gorogan … piši kad možeš”

55. Biser Ibrahim iz Čajniča 29 IX/XII 1950. (napisano IX a na poštanskom žigu Pošte Čajniče otisnuto XII što bi trebalo biti ispravno jer piše da je zima i snijeg) godine na dopisnici perom i crnim mastilom piše:

“Merhaba dragi moj Dostu, Mene snijeg i zima naterala te sjedim kod kuće, pa se sjetih Vas kako vi sa zimom promećete. Ja slabo još mi nije Avdibeg saselio ovamo još je na selu a duge noći moglo bi se preliti. ostalim svima ko želi čuti za nas tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče Alahimanet”

56. Pašić Avdibeg iz Goražda dana 6.XII 1950. godine crnom olovkom na kariranom papiru iz sveske lijepim rukopisom piše:

“Merhaba Avdaga! Evo uzeh da vas se sjetim sa ovim pismom … pođu pošto sam i ja oženio sina t.j. Aliju prije nekoliko dana. Ja se još nalazim u Miletkovićima, ali mislim u ova dva tri dana ići u Čajniče pa gledaj da nam odma dođeš kada je ovakva ljepota, a sve se sredilo pa nema nikakve koševine da te koči da mi malo dođeš. Huso mi je u Goraždu a Osman je evo već mjesec dana ovamo kod kuće odnosno na Zaborku I ostaće čitavu zimu … Ponovo vas pozivam da nam dođete. Izvinite što vam češće ne pišem, ko selo, ali nemoj ti gledati na mene nego se javi više puta. Alahimanet.”

 
57. Biser Ibrahim iz Čajniča 30/I 1951. godine na polovici kariranog lista formata A-4 perom i tintom ljubičastom piše:

“Merhaba dragi moj Dostu! Primio sam tvoju kartu … Oženio sam sina Salka onoga bricu što je radijo u Ćivericinom dućanu dok smo tamo bili. Oženio sam ga iz Rogatice fala Bogu sve je hairli bilo. Isto tako i Avdibeg je oženio Aliju sina ako ti već nije piso. Baš sam sinoć bio u Avdibega na prelu te him rekao selam od Vas. Mlogo smo o vama razgovarali i o Tešnju … samo mi žao što mi ne piše ja sam njemu pisao i opet ću pisati jer ja nikako ne zaboravljam vas i vaša dobra nek vam je dragi Bog na pomoći … Veliš za hranu hajvansku pa i kod nas nije čak najbolje. Slama ječmena 10 din. a sijeno 20 din. Pijaca kao i u vas cijene svemu ukoliko čega ima. U nas je vrlo mirno i lijepo vrijeme imali smo snijega malo ali ga nestaje. Tek sam mogo po snijegu malo sijena privući i gjubre na njive izvući s konjima. Ja fala Bogu ne brinem se ni za hajvansku ni insansku hranu ja sam ove govine dobro prošo sa svim. … Ja uvijek na vas mislim i sanjam se da sam tamo s vama i noćas sam tamo na snu bio. Je li tamo došo opet Halil Zejlin kafedžija i je li živ Sejdo Kržalić ako je mogućno sve poselami kao i Turaliće. Primite bratski M. S. ti i svi tvoji redom od mene i mojih M. S. od Hajdarbega i Šljiva. Šljivo nije najbolje sa zdravljem. M. S. od Arifage Hasovića tvoga poznanika iz svetskog rata on tebe dobro poznaje … Voli vas i grli vaš Biser Alahamanet. pišite”

58. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 21/IV 51. godine crnom suhom olovkom piše:

“Dragi Abdulahaga. Odavno se ne javljaš. Čujem od prijatelja da još ne izlaziš to je znak da si slab. … Čujem imate behara dosta pa i kod nas je počelo samo imamo dosta kiše pa ometa radove u polju … Od Nefise i Emire i Hafize Zejnebi M.Selam Voli te i poštiva tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče Alahmanet pišite dogju li ti Suljo i Avdaga poselami ih.”

59. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 14/V 51. godine crnom suhom olovkom piše:

“Dragi moj Dostu. Primio sam tvoju kartu i sve sam razumio što mi pišeš. Jako mi je drago kad veliš da si nabolje a i ostali kada ste svi zdravo i u mene je sve zdravo … Žao mi je Hadžije ali eto veliš da mu je ruka nabolje. Kako čujem imaćete i prugu do Tešnja pa lijepo. Drago mi je za Halila da opet radi u svojoj kafani baš mi on piso skoro … od Nefise i Emire i Hafize Zejnebi M.S. tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče piši”

60. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 1/VII 51. godine crnom tintom i perom piše:

“Dragi Abdulahaga, Bajram Mubarek Olsun! Želimo vam svima da ga u zdravlju i rahatluku dočekate i provedete puno godina. Ne čujem odavno za te. Kako si sada i svi ostali kako ste. Ja i moji svi fala Bogu dobro smo i zdravo. Kako to dostova? Imate li vi kiše mi nemamo odavno a trebala bi … M. S. tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče Alahamanet piši.”

61. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 15/VIII 51. godine crnom tintom i perom piše:

“Dragi dostu … Sigurno ste ljetinu posmirivali do voća. Ova godina vrlo dobra svega ima a i pijaca svaki dan jevtini ko mora kupovati. Kako si ti sada ideš li u bašču kako to sve ahbaba … M. S. Od Šljive i Aziz bega i Hajdarbega Tvoj I. Šalje Biser Ibrahim Čajniče.”

62. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 24/VIII 51. godine plavom tintom (tinta se usljed vlage razlila pa je rukopis mjestimično nečitak) i perom piše:

“Dragi moj dostu! Primio sam Vašu kartu te Vam na istu odgovaram. Fala dragom Bogu kada ste svi dobro i zdravo mi smo svi zdravo. Drago mi je naročito za te kada si dobro pa eto i bosatn čuvaš. Ja bostana nemam nego više puta sam išao poslom uz krave i konja jer mlagji … na poslu … Čuo sam za Mustafu S … iz duše ga žalim za nas muhadžire bio je dobar i razumio nas je dobro jer je i sam bio muhadžir 41 ispred četnika. Bogami … kriza za novac pijaca jevtina preko pola već nego je bilo jer novca nema. I mi imamo bostana na pijaci iz Srbije 15-20 din po kili i ostale zeleni jevtino drago mi je kad te dostovi posjećuju … čujem za vas Alahimanet tvoj dost Biser”

63. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 9/IX 51. godine plavom tintom i perom piše:

“Dragi moj Dostu! Tebrik Vam svima činim Kurban Bajram … Avdagi HS., Turalićima, Hasan eff, Ahmet eff. Hodžić A. i ostalim. M.S. tvoj dost Biser Ibrahim Čajniče.”

64. Biser Ibrahim iz Čajniča na dopisnici od 21/I 52. godine plavom tintom i perom piše:

“Dragi moj Dostu. Sa velikom radosti primih tvoju kartu i evo odmah odgovaram … Imamo puno zime i snijega blizu metar napadao najednom saobraćaj bio stao evo hefta a i mi smo bili bez snijega. Žao mi je Halidage Alahrahmetejle. Drago mi je kad si malo hodo u Maglaj. Ja ne idem nikuda pati me bruh te nisam za hodanja daleka. Fala Bogu djeca rade a ja u čaršiju i kući to je sve zimus. Drago mi je da ti dolaze dostovi i zafaljujem na selamima … Avdibeg je jako slab ima već neko vrijeme sva je prilika ima rak unutra te se tako topi i mršlja. Bio sam skoro kod njega baš smo i o vama razgovarali izgleda neće zadugo … Opet ti se zafaljujem na sjećanju i u buduće ne zaboravi me a neću ni ja vas moji dragi dostovi i prijatelji u mislima sam uvijek sa Vama. Primite bratski Selam ti i svi tvoji od mene i mojih. M. S. Halilu kafedžiji ako odeš, M.S. od Hajdarbega, Azizbega i Hodže svi su zdravo i dobro i zafaljuju na selamima. Alahamanet tvoj dost Biser. Pišite”

65. Adresant čije ime nisam dešifrovao na dopisnici od 6/III 52. perom i crnim mastilom piše:

“Dragi Avdaga! Svi smo zdravo i dobro … Pašić Avdibeg je umro 10/II bio je 2 mj bolestan od raka u stomaku. Kod nas su životne namirnice maslo 400 d jaja 5 din krompir 15-20 meso 140 din tuka (?) 300 d jabuke 30 din. Ja sam i sada u zadrugi Trudodan je bio ove godine 394 din Dosta do vašeg odgovora Selam od mojih vašim i Našim poznatim Selam, Čajniče 6/III 1952.” potpis nečitak

66. Pašić Avdo u pismu iz Čajniča od 3.12.1952. lijepim rukopisom perom i plavim mastilom a djelimično i suhom olovkom piše:

“Dragi i nezaboravljeni Avdaga! Evo dobismo od Tebe pismo koje nas mnogo obveseli kad vidimo da ste dobro i zdravo i kada vidimo da nas se sjećate. Evo ja pišem Vam ovo pismo jer babo mi je mnogo bolestan pa on ne može. Babo nam boluje već četiri mjeseca i tako je dospio da sada gledamo svaki čas kada će umrijeti. On je toliko smršao same kosti i ne može uopšte ustati sam da sjedne. On je osjetio od ramazanskog bajrama da je slab tj. da teško hrana mu prolazia nije ga ništa boljelo te sam ja sa njime otišao u Sarajevo na rentgel i na slikanje te doktori ustanoviše da ima rak na jednjaku i vikali su da se operiše da nije kasno ali on se nije mogao odlučiti na operaciju jer nije imao uopšte bolova i tako smo se vratili kući u Čajniče i od tada malo pomalo i nije mogao uopšte čvste hrane jesti nego samo štogod čorbali i nije osjećao bolova a naglo je mršao i sada gledamo svaki čas kad će preminuti. Ja sam mu čitao vaše pismo a on je sve plakao. Avdaga kako ste sa zdravljem i svi Tvoji, Mi svi smo zdravo samo babo što nije. Baš danas nam dolazio Hajdarbeg te smo ponovo čitali ono vaše pismo i mise vas uvijek sjećamo i nikada vas nećemo i ne možemo zaboraviti. Kod nas je ovamo veliki snijeg je vrijeme promjenljivo sada pada kiša a sada snijeg i sada smo mirni jer ono četnika što je bilo u našim šumama svi su pobijeni i sada se slobodno krećemo. Mi smo svi u Čajniču sem Alije i žene mu oni su u Miletkovićima sada mu se našla kćerka. I Rizo se je prije mjesec dana oženio uzeo jednu udovicu u Čajniču i nije nikoga pitao i otišao je od nas u njenu kuću. Kod nas je pijaca malo pojevtinila imamo žita, krompira po 20 din, pšenica 32 dinara, maslo 500 din. suho meso bez kosti do 350 din itd. Mi smo ove godine dosta osušili šljiva jer babo je samo sušio ali im je cijena slaba do 30 dinara. Kod nas je bilo dosta šljiva dok jabuka vrlo malo, kod nas nikako, ako bogda sigurno će ove godine roditi. Pišeš da je kod vas ove godine porez veliki i kod nas je u nekih u nas je bio prihod nešto oko 150.000 dinara. Ovo je na dva dijela na nas i na Rizu jer vodimo se podijeljeni što i jesmo ali zajedno su sa nama, mislim strina i Huso a Iso je u vojski i Enver obadva su uzeta na 3 godine. U mene majka vas često spominje a naročito Avdagincu i evo kaže kad god sjedne da popije kahvu uvijek se sjeti Avdagince. Hajdarbeg i Ibrahimaga Biser često dođu i oni su kao i njihovi svi dobro i zdravo. Hajdarbeg je i sada predsjednik seljačke radne zadruge i njegova je zadruga najbolja na našem srezu. Ibrahimagin Salko je u Čajniču i u odboru sekretar dok u nas Osman je na Zabavku sekretar a ja sam i sada u Goraždu u SNOdboru predsjednik planske komisije, tako da nas ima svukuda. Alija nam je u Miletkovićima on se oženijo pa sada bolje radi a i žena mu je vrijedna. Najmlađi nam brat ovdje u Čajniču na zanatu stolarskom već evo treća godina pa sada će polagati majstorski ispit. Teta Mustajbegovca i ona nije sa zdravljem najbolje đah slaba đah ozdravi. Mi jednom smo čuli da ćeš nam malo doći pa nam bilo mnogo drago a evo sad u pismu vidim da nećeš da ne možeš pa nam je žao. Čuli smo da će nam doći malo i Zejneba pa Ziza je stalno pogledala kad će izbiti a nije nikada pa mi bi mnogo voljeli da nam dođete. Dragi Avdaga vala sa našim Babom se nikada više nećete vidjeti jer mi smo sve nade izgubili toliko je slab da Ti ne možemo opisati. Evo ja vam pišem ovo pismo a on kaže da poselamim Mahsuz Tebe, Avdagincu i sve tvoje. M. Selam Hadžiji, Hasanefendiji, Zaimagi, Avdagi H. Smajloviću. M. Selam od majke Tebi i Avdaginci, M. Selam Zejnebi i ostalim svima. M. Selma od strine, Zize i Hane svima a Ziza naročito selami Zejnebu u zahvaljuje mnogo na onom pismu, i evo je poziva na proljeće da nam dođe. Sada da završim jer inače sam mnogo napisao nego pišite nam mi se vas uvijek rado sjećamo i želimo vam svako dobro. A sada vas sviju selami Huso. Nestade mi u nalivperu mastila a ja evo produžih pa olovkom opet od nas sviju primite svi M. Selam” (Sačuvana je i koverta plava. Polazni žig pošte se nazire :Čajniče, a nema datuma nit markice, a na drugoj strani koverte otisnut žig pošte u Tešnju i nazire se datum:12 XII 1950. Pismo je pisano 3. a u Tešnju je datirano 12. XII 1950. Dakle, i u tim uslovima pismo je stiglo za manje od devet dana).

67 . Pašić Avdibeg na dopisnici od (datum na poštanskom žigu nečitak, a autor nije upisao dan pisanja, dopisnica pisana suhom crnom olovkom piše:

“Dragi Avdaga! Ja sam dobro šućur dragom Allahu … ja nisam najbolje sa zdravljem evo se baš spremam u Sarajevo idem na rengelski pregled nešto mi stomak nije ispravan. Sada primi srdačni Mahsuz selam Tebi i tvojim ukućanima od mene i svih mojih” – potpis. (Napomena: Dopisnica je, vjerovatno, pisana jula ili augusta 1952. jer Avdibegov sin u pismu od 3.12.1952. godine Abdulahu piše: Babo nam boluje već četiri mjeseca i tako je dospio da sada gledamo svaki čas kada će umrijeti.)

68.- Biser Nefisa iz Čajnića (bez označenog datuma) na kariranom papiru iz “računske sveske” crnom olovkom i čitkim rukopisom, a ni koverat nisam našao pa je vjerovatno pismo bilo u koverti sa pismom Biser Ibrahima, Zejnebi – Abulahovoj kćeri piše:

“Draga Zejneba Primila sam od tebe … Draga Zejneba pišeš mi da se kod vas momci žene i cure udaju takođe isto i kod nas, kod nas se je oženijo Avdibegov Alija ali je na selu sa mladom baš je skoro dolazila mlada u Čajniče svekrvi, isto se je i naš Salko oženijo i još neki drugi ali hi ci ne poznate. Draga Zejneba viđaš li Ajku Hafizefendije i Aišu Smajlage Hodžića kako su oni i njihovi kućani, Šalje Biser Nefisa Čajniče (i dopisano): Primite M. S. od mene Safeta Biser rogj Kozić iz Rogatice

69. Adresant čije ime nisam uspio dešifrovati na dopisnici na kojoj nisam uspio pročitati datum otpreme niti dospijeća, a ni autor nije označio datum, ljubičastim mastilom i perom piše:

“Dragi Avdaga! Svi smo zdravo i dobro koje i vama želimo. Bajram šerif Mubarek olsun želimo mnogo godina u zdravlju i veselju i rahatluku da dočekate u krugu svoje obitelji. Primio sam gajbu šljiva mnogo Ti se zahvaljujem bile su odlične. Mi ove godine voća nećemo imati vrlo malo a malo … šljive. Kako zdravlje služi Nama će mnogo drago biti da se oporaviš i da nam dođeš jer Ti mnogo dugujemo, selam od Šljiva, Avdibega, Bisera i Aziza. Selam – potpis nečitak.

70. Adresant čije ime nisam uspio dešifrovati na dopisnici na kojoj nisam uspio pročitati datum otpreme niti dospijeća, a ni autor nije označio datum, crnim mastilom i perom piše:

“Dragi Avdaga Vama i Vašim želimo Bajram šerif mubarek olsun Ja i moji, Mahsuz Salam” – potpis nečitak.

71. Adresant čije ime nisam uspio dešifrovati na dopisnici na kojoj nisam uspio pročitati datum otpreme niti dospijeća, a ni autor nije označio datum, crnim mastilom i perom piše:

“Dragi Avdaga! Svi smo zdravo i dobro koje i vama želimo Nastupajući Bajram šerif mubarek olsun. Želimo svi Vama i naši poznati, drugim Tešnjacima. Kod nas vrijeme lijepo voća nejmamo ništa miva potanka orasi ponovo listaju. Kukuruz smo ponovo sijali te ga sada tek kopamo. Sada Vama i Vašim Mahsuz Selam od mojih i mene Vama dobro želim – potpis” nečitak

72. Adresant čije ime nisam uspio dešifrovati na dopisnici na kojoj nisam uspio pročitati datum otpreme (osim: Čajniče 24.X) i datum dospijeća – (Tešanj 26.X … dakle, dopisnica je iz Čajniča u Tešanj stigla za dva dana), a ni autor nije označio datum, ljubičastim mastilom i perom piše:

“Dragi Avdaga! Svi zdravo i dobro smo koje i Vama želimo Kurban bajram mubarek olsun želimo moji i ja. Mahsuz selam Tebi i Tvojim. Želimo da Te skoro u našem kraju vidimo i da nas zijaret (prema Škaljiću “zijaret” = posjeta, obilazak, pohod) učiniš M. Selam” potpis – nečitak.

 

Ovdje sam naveo samo dijelove tekstova sa dopisnica i pisama za koje smatram da su važni za saznanje i pamćenje o događajima, ljudima i o njihovim životima. Abdulah je umro u julu 1952. godine u 74. godini života, a kako su i neki od adresata citiranih pisama i dopisnica već umirali ili teško oboljevali tako su i prekinute sve veze između muhadžira i porodice Abdulaha Brkića jer više nigdje nisam našao podatak da je neko nastavio sa održavanjem ma kakvih veza i kontakata. Što bi se reklo: Eh, šta ćeš vrijeme gradi vrijme razgrađuje, ali neka zapamćeno ostane za nauk i naučavanje i proučavanje vremena, da se zla ne ponavljaju ili da se spremno dočekaju.

Predložio bih svakom ko ima kakva saznanja i dokumenta o ovim i drugim događajima da se zapamćeno zapiše, a da se zapisano sačuva i da se veze i kontakti obnove i sačuvaju.

Selim Brkić