Izbori za rođaka

Piše: Haris Sejdić

Svi su valjda čuli za Šeherzadu iz 1001 noći. Naime, persijski vladar Šahrijar (tako se nekako zvao) je zbog nevjernosti svoje supruge, naredio da mu svake večeri dovode drugu ženu u postelju, a ujutru bi je ubili. Međutim, Šeherzada je mudro izbjegla tu sudbinu tako što mu je svake večeri pričala priču i prekidala ujutru tu priču na najzanimljivijem mjestu, i na taj način odgađala svoju smrt. Pričala je 1001 noć i tako uticala na persijskog šaha, njegovo ponašanje, odluke, da bi je na kraju šah uzeo za svoju ženu i. . . i da. .. rodila mu je tri sina.
Ovo me podsjeti na izbore i stranke, stranke svakih izbora pričaju „neku priču“ i onda kad dođu izbori oni biračima lijepo objašnjavaju da ih ti izbori prekidaju u njihovoj priči na „najzanimljivijem mjestu“, i da birači da bi čuli „nastavak priče“ moraju ponovo da glasaju za njih da bi oni nastavili svoju „priču“.
I tako neke sredine poput Tuzle imaju 22 godine nepromjenjenu vlast, ili Doboj, ili Sarajevska općina Novi Grad (u kojoj je Damir Hadžić pobjeđivao tri puta uzastopno).
Ovih dana svakodnevno imam priliku da me zovu i da se srećem sa svojim rođacima i „rođacima“ sa prostora cijele opštine Tešanj, ili općine kako je to sad po naški.
Zvoni mi mobitel, nepoznat neki broj, 062/ , javljam se, „ ej rođak, selam alejkum, kako si , kad si slobodan da dođem,“ „ alejkumu selam, dobro, hvala Bogu, pa hajd kad možeš“- odgovaram, mada nisam još nisam skontao ko je u pitanju, „možel’ za pola sata „ –pita taj neki 062 rođak, „može“- rekoh.
Dolazi moj jedan daljno daljni rođak kojeg nisam vidio dobrih pet godina, uz kafu mi objašnjava da je sad u novoj stranci pa eto da bi bio red da glasam ja i svi moji za njega. Klimam glavu i pitam ga, na kojem je mjestu na toj listi, te nove stranke, mada sam bio ubjeđen da je još u onoj staroj, kaže: „ja sam nosilac“. Čestitam rođak. Nisam mu ništa obećao, dobar je čovjek, ali …
Kad sutradan, zvoni telefon, poznat broj, poznanik, moglo bi se reći i prijatelj, a i rođakamo se, ali nisam nešto siguran kako smo rođaci.
-Selam alejkum, rođo, -alejkumu selam, – kad kafu ? – hajd popodne u gradu ? – važi, oko 4.
Oko 4 popodne se nađemo na kafi, i tema izbori, a ovaj moj poznanik/prijatelj i rođo je isto tako nosilac liste jedne stranke. I tako tema lokalna nazovi politika. Pita da ga podržim, ah „rođo pa juče drugi rođo iz druge stranke isto tražio od mene, za koga sad da glasam?“ – Pa za mene rođo. – Dobro rođeni moj, vidjet ćemo se još 
Opet, uspio sam da se na kraju izvučem da ne obećam ništa.
U petak, u Metrou, sretnem opet jednog rođaka, i on je na listi, nije nosilac ali je u mojoj stranci, a istinu za volju za njega sam glasao i prošlih izbora i kaže mi : rođak je li ja mogu računati na tebe? Rekoh iz topa : MOŽEŠ, ali sjest ćemo još, nemoj sad ništa ovako s nogu da pričamo!
Danas došli ovi 100 % stranke, i na njoj ima rođaka, pa ko biva red je rođake podržati, i njima ništa ne obećajem, slušam ih i njihove prognoze izbora.
Večeras sam bio sa rođacima iz partije, pa i oni dabome očekuju da glasam za njih, njima kažem da što se tiče njih sve je OK, ali zabrljali ste brate na višim nivoima, ono jest da Vam je lider moj fakultetski profesor, ali opet pretjer'o je . Pa, jest pretjero, ali i ovi što su 20 godina na vlasti krali su su brate, krali, . Ah, pa ako jesu procesuirajte, a ne da se cirkus od države pravi.

Dogovorili smo se na kraju da ćemo se još vidjeti u ovih mjesec dana.
Eh, sad ja slušam priču, i pričam priču i tamam kad je najzanimljivije, ja prekidam priču i kažem, ma ima još vremena, vidjet ćemo se 