TESANJ.NET stranica grada
Završio je 11. Mostar Blues&Rock Festival. Festival je trajao od 18. do 20. jula, a nastupilo je više bednova iz BiH i okruženja, kao i iz USA i UK.
Na Festivalu su nastupili: Mar Mar Blue (BiH), Blue Family (SRB), Sugar Blue (USA), Bad Blues Band Bulevar (BiH), Drugi način (CRO), Ten Years After (UK), Yu Grupa (SRB), Pistol Ero (BiH), Damir Urban (CRO), Lance Lopez (USA) i Partibrejkers (SRB).
Mada je početna misao bila da provedem sva tri dana na Festivalu, ipak nedostatak vremena, kao i novca me opredjelio za drugo veče Festivala, kada su nastupali: Bad Blues Band Bulevar, Drugi način, Ten Years After, Yu Grupa, uz veliko žaljenje što sam propustio Blue Family iz Srbije, koje sam imao priliku odgledati kod prijatelja u Malom Iđošo (Vojvodina/Srbija) koji za „vlastite potrebe“ drži Blues&Rock Club “CROSSROADS”.
Na Festival smo krenuli Vahdet, Zoraid i ja, a polazna tačka nam je bio Caffe bar „CACTUS“ u Jelahu. Dida, nam je dao broj telefona od kolege bajkera Asimira, vlasnika Rock Caffea „STARA KAŠĆELA“, kod koga smo odsjeli po dolasku u Mostar.
Didine priče o Asmiru, dobrom momku i bajkeru, su se pokazale u potpunosti tačne.
Znate, naći se usred koncerta, slušati muziku mladosti, a biti tako blizu muzičkih idola je neopisiv osjećaj.
Prvi su nastupili Bad Blues Band Bulevar, Mostarci, koji zaslužuju daleko veću pozornost, kako reče Branko Požgajec frontmen grupe Drugi način.
Grupa Drugi način je druga nastupala tu veče.
Lile su kiše, Stari grad, Carstvo samoće, Piši mi…redao se hit za hitom. Postoji anegdota o ovoj grupi, bez koje se ranije sjedaljke nisu mogle zamisliti, kada je grupa Jethro Tull nekad davno nastupala u Zagrebu. Predgrupa im je bio Drugi način, ali uslov je bio da Požgajac i Ismet Kurtović ne sviraju flaute, jer su toliko dobro zvučali, da bi možda mogli zasjeniti Ian Andersona, frontmena grupe Jethhro Tull, na flauti.
Ten Years After, Alvin Lee, Woodstock…nema potrebe puno pričati. Istina grupa bez Alvin Leea, koji je iznenada u martu ove godine umro, ali koja je istinsku zamjenu našla u mladom Joe Goochu.
Prvi moj „video“ susret sa Ten Years After je bio na Zagrebačkom sajmu, nekada osamdesetih, kada sam kao srednjoškolac bio na eskurziji. Moj kum Samir i ja smo pored mnoštva štandova izabrali onaj na kome su se reklamirali televizori, a na jednom od njih je bio koncertni snima sa Woodstocka, a posebno nam je za oko zapao nastup grupe Ten Year After i simpatični bas gitarista Leo Lyions, koji iako sjedih kosa i brkova, još uvijek vraški dobro praši bas gitaru i pokazuje neopisivu energiju.
Naravno, legendarna “I'm Goin’ Home” je dovela do usijanja i još jednom podsjetila na nezaboravni Woodstock.
Slijedi YU grupa. Braća Jelić. Četrdesettri godine postojanja. U tami disko kluba, Dunavom šibaju vetrovi…hit do hita, i dok smo svi isčekivali Čudnu šumu, Malog medvjeda, Kako to da svaki dan…približi se 1h poslije ponoći, a čuvari reda napomeniše da se ne probije termin…I tako iznenada završi svirka.
Dobar provod, dobra svirka, a na godinu, svakako, treba planirati odvojiti tri dana za MOSTAR BLUES&ROCK FESTIVAL.
Tešanj, 21.07.2013. godine
Emir Unkić Deba
