KAZIVANJE O REUG BEGU ĐONLAGIĆU (ROMAN “HADŽI OSMAN”)

PIŠE: HARIS SEJDIĆ

Komadant, ili kako su to zvali, zapovjednik, domobrana u Tesliću je bio Avdo Ferizbegović, a Reuf beg Đonlagić je bio zapovjednik 6. domobranske pukovnije u Doboju. Znao sam da je potajice volio i radio za Narodnooslobodilački pokret i partizan. Kad samo se nakon dugo vremena sreli bilo mu je plaho drago. A Bogme morebit’ da je i meni više još više drago. Često je Reuf beg boravio u Doboju, i u okolnim mjestima. Dva do tri puta dolazi u Tešanj budne po dan, dva, pa opet nazad u Doboj. Uglavnom stalo mu je da naroda što manje gine i da se pljačkanje i paljenje zaustavi kol'ko god je to moguće. Uspjevao je on, šućur Allahu, podobro u tome. Mada mi odmah to nije rekao znao sam da je blizak i sa partizanima i da ima jake veze sa njima. Reuf-beg je dosta pomogao da opremim naše vojnike, našu malu vojsku, Zeleni kadar.

–       Osmane moj ovdje se sve da kupit’ parama osim sreće, možda bi i sreće bilo kad bi nas protjerali sve odavle, i Srbe i Hrvate i nas muslimane.  Jopet, ne znam, ned'o Bog, ali tako ti dojde. Pa neke normalne dovest’. Vidiš ti ovo ne valja pet para, ne valja. Ubijaju na sve strane. Čuo si šta rade četnici nama muslimanima i Hrvatima, ali i svojima Srbima. Pa onda Ustaše, goni ih u sto pički materni. Pa ondar i ovi Njemci pomamili se. A mi kontali oni su uglađeni i gospoda. Ma jok.  

Pa, jedino, kontam k'o ispravni da su partizani, a oni ne vjeruje ni u šta haman, golać živi, pa udaraju koga stignu.

–       Kako je biti na čelu tako velike vojske, plaho je to ljudi pod puškom-pitam ga .

–       Mah, pa i ti si na čelu neke vojske gor’ u svojim Čaglićima, a  daleko je to sve od prave vojske. Nije to vojsku ni vidilo. Domobrani ti i  nisu neka vojska. Čuvaj da nas ne napadnu partizani i četnici ne znam ni ja koji više ne napadaju i pale i i to ti je to. Jel’ malo više pripuca oni pobjegoše. Skupljeno s’ koca i konopca.

–       Mi to gore da naš narod zaštitimo, a da je lahko, Bogme nije.

–       Znadem sve Osmane, sve znadem, imamo svoje doušnike ne beri brigu dok je mene ovdje. Znadem da si junak Osmane, tako i treba, čuvaj svoje, nećeš valjda pustit’ da četnik uniđe u selo i belaj napravi, a i ustaše se znaju pomamit’.  Jašta ćeš neg’ čuvat’ i branit. Ja se ovdje, znaš, pravim malo i mutav po tom pitanju. Dolazilo nam i govorilo da vas sve mobilišemo u domobrane. Ama jok, poradi čega. Pa to malo odugvlačim, te danas ću te sutra ću, te ne smijemo, te udarit’ ćete vi ko biva na nas. Ima onaj jedan dojde iz Zagreba, pa mi kaže: ” a gospon Reuf, vi to sve nešto taktizirate, ne može to tak'”.  A mislim u sebi: “jebo ti pas mater, meni si doš'o ovdje pametovat’, pasković jedan “.