Suad ili Fuad

“Dobar vođa nadahnjuje druge vjerom u sebe,

ali odličan vođa nadahnjuje druge vjerom u njih same.”

Jefferson

Na lokalnom portalu se postavilo javno pitanje: Fuad ili Suad, kandidati za načelnika? Ne znam da li je neko iz neformalnih razgovora nešto slično čuo i u cilju informisanja javnosti to pitanje otvorio na ovakav način ili se radi o nečem drugom. Ali slična pitanja su i ranije nametana, iako ja nisam davao povoda za takvo nešto. U svakom slučaju, po meni su pogrešne dileme i pogrešna pitanja gubitak vremena. Najteže je tražiti odgovore na pogrešno postavljena pitanja. Često uzaludno. Zbog čega mislim da je pitanje pogrešno?

Fuad i Suad nisu protivkandidati. Iz više razloga: prvo, nisam nikada bio protivkandidat svom neposrednom saradniku. Drugo, apsolutno nisam zainteresovan vraćati se treći ili četvrti puta na istu poziciju iako sam zainteresovan pomoći lokalnoj zajednici. Treće, već nekoliko godina se udaljavam iz aktivnog političkog djelovanja. S druge strane, kada razmišljam o tome, i Fuad i Suad su bili dovoljno dugo na toj javnoj funkciji koja je sama po sebi veliki izazov i veliko iskušenje. Oni koji poštuju to kako je Fuad radio, hvala im kao i onima koji poštuju kako to Suad radi. Ali ni Fuad, ni Suad nisu bezgriješni niti poziciju općinskog načelnika treba personalno posebno favorizirati ili čak titoizirati. U tom smislu je mnogo bolje za one koji bi rado da vide ponovo Fuada na toj poziciji i za one koje bi da rado vide ponovo Suada na toj poziciji da podrže nekog novog Fuada ili nekog novog Suada kao kandidate. Stranka čiji smo nas dvojica bili kandidati, iako je dobro poljuljana, siguran sam da bar u Tešnju nije spala na dva slova: na F i S.

Okolnosti se mijenjaju čak unutar jednog mandata a kamoli unutar više mandata ili decenija. Na poziciji općinskog načelnika se stiče specifično iskustvo, ali zbog obima aktivnosti i zauzetosti malo je vremena da se uči. Uz to, naše institucije nisu osnažene, ne postoje jaki neovisni mehanizmi u korist zajednice neovisno o mandatu i ne postoji snažna vertikalna institucionalna saradnja neovisno o stranačkim politikama. Po meni je to dovoljan razlog zbog čega trebaju brže izmjene na čelnim pozicijama, a oni koji imaju iskustvo ne smiju biti odbačeni nego upravo stavljeni u funkciju otklanjanja prethodnih slabosti. Time bi se jačala jedna dugoročna korist, personalno bi bilo u korist institucionalnog i zajedničkog a ne obrnuto, a ljudi bi mnogo lakše, s manje nervoze i tereta odlučivali davati prilike mlađima.

S druge strane, odavno je poznato da je vlast veliko iskušenje, koja brzo postane strast a kada vlast postane strast to je krivi put, to je pogrešan put, to je opasna stranputica za cijelo društvo. Stoga lijek mogu biti brze izmjene, ne kao u hokeju na ledu, ali se limit treba uspostaviti. Unutar svake stranke na organizacijskom nivou. I zakonom na nivou javnih institucija. SDA je na lokalnom nivou dugo njegovala praksu maksimalno dva mandata, bar na ključnim pozicijama. Treba tu praksu reafirmisati na najbolji način. Ona pomaže da se ne troši energija na unutrašnje odnose. Vidi se to najbolje u vrhu mnogih političkih stranaka, posebno onih najjačih. Kada vlast postane strast sva sredstva se koriste. Malo se misli o tome što je ispravno a što pogrešno, mnogo se misli o sebi. Ili bolje reći i ne misle o sebi, nego sebe podrazumijevaju. Podrazumijevaju da je najbolje rješenje za sve da ostanu oni tamo gdje jesu, jer upravo oni mogu najviše uraditi za državu, narod, građane, „svoju“ stranku,… Čudno je to kako ta strast dovede do toga da je važnije ko je „otkrio“ ono što se loše radi nego ko loše radi. I tu se više oni ne mogu ni sami od sebe sakriti, oni se jednostavno otkriju jer su njihovi kriteriji postali osobni. A oni koji misle da su nezamjenjivi, neka pogledaju mezarja i groblja, tamo ih isto tako ima puno.

Ovaj tekst nema za cilj da odgovori na pitanje ko neće biti kandidat za načelnika na sljedećim izborima, nego prije svega da iznesem osobno mišljenje jer me mnogi neposredno zaustavljaju i pitaju, a i poruke šalju te mi je prilično neugodno.