PREDPRAZNIČKO VEČE-ALEKSINO i MOJE ! ZA YU NOSTALGIČARE

Ali, ja bi prvo nešto o poslije prazničkim večerima! U ovoj novoj više partijskoj, demokratskoj Bosni i Hercegovini sve grdno i naopako.

Pa i praznici !

Samo 24 sata iza našeg 25. Novembra – Dana državnosti BiH, neki tamo Amerikanci praznuju svoj Thanksgiving (Dan zahvalnosti)!

Pa dok oni PRAZNUJU, mi se još uvijek duhovno PRAZNIMO!

Jebemo jedni drugima sve po spisku! Nismo se baš u srijedu najebali, pa igramo produžetke! Sbin-Hrvatu, Hrvat-Baliji, Balija-Ustaši, Srbin-Turčinu, Turčin-Četniku, Hrvat-Srbinu. . . Prekini-isprazni!

Nisam koristio metafore i skraćenice, radi onih bukvalista, pa zato, ako sam nekog zatekao nekim bezobraznim riječima: I am sorry! Drugačije nije moglo – ne bi ih se dočaralo. I sve tako!  Savršen krug! Na kraju i Srbin i Hrvat i “osvjetljeni” Bošnjak zaključe:  Za sve ovo krivi su drug Tito i njegovi partizani! Da nije njih, ne bi bilo ni tog 25. Novembra! Imali bi samo 10. Travanj 9. Januar, 29. Avgust (JK) itd. . . itd. . . i mirna Bosna! A, Republika Bosna i Hercegovina!?

Ona vam je bila samo u sastavu Socijalističke Fedreralne Republike Jugoslavija (SFRJ) Eto nas – Stigosmo baš tamo gdje smo trebali :

Sutra je Dan Republike! Večeras je to Predprazničko veče! Poseban osjećaj, jer sutra je Dan Republike! Ko taj osjećaj nije doživio, ostao je uskraćen za nešto neprocijenjivo, suhim zlatom nepotkupljivo. Priceless, kažu Ameri! The Time Machine me baca u 28. Novembar 1973. godine.

– Dobro se obucite, ponesite pasoše, pičimo “na muziku”, govori nam iz tristaća Cobri, najiskusniji i najstariji iz naše klape.

Stavljam crveni Pasoš u nutarnji džep Vijetnamke i kontam: Vodi nas u Pešuh!

Za 29. Novembar sviraju Janikini tamburaši A, Brico, Cobri, Maestro di barbieri je top meraklija-ne pita za cijenu. Nas trojica ulazimo i sjedamo u novi bijeli Fiat 1. 300, Mile tri cento Auto Giovani, kako mu on tepa. Grijanje radi! Pretoplo je. I, ko po nekom običaju, kako Cobri zavergla, tako sa dva bočna zvučnika Šaban zapjeva: Bio sam pijanac. . . ! Pičimo! Brico uhodanim pokretima gura crvenku u svoju saobraćajnu – zlu ne trebala. . . Doboj, Johovac, Kotorsko, 12-ti kilometar , Derventa-Babino Brdo. Stop ! Brico gasi motor i k'o onaj Paja iz Kamiondžija zbori : Stigli smo ! Puno k'o šibica- za nas rezervisan sto, tik uz muziku. Muzika, pjesma, veselje, iće, piće i u pola dva-Fajront!Mi pospani, a On tek zameračio! Nosi dva Milona-Navipova! U Pečuh ili Trst na kafu?, pita nas i odgovara Pa naravno Trieste!Jes ! Znao puno talijanskih riječi, a ciganski zborio u originalu , taj naš Cobri ! Idemo ! Prasss ! Puče guma !? Šeretski Bricin osmjeh, a iz Miliona šišti sladunjava šampanj pjena ! Dok nas četvorica butelju “nagesmo”, ona se i isprazni Sad se Kvaka “uvukao”u zvučnike i Bricina ona nostalgična(pijanska) Zašto majko nisi viječna. . . ! Dirnulo ga-plače, ali vozi. Novska ! Odmaralište ! Spavanje !

Šest sati:buđenje , pišanje i pokret ! Odmrzavamo se ! Uz onaj drugi Milion lakše ide ! : Ljubljana-Vrhnika :sipanje MB do vrha, jer kod Tite je daleko najjeftinije gorivo u cijeloj Evropi ! Granični prijelaz Sežana ! Mašemo iz tristaća talijanskim karabinjerima onom našom praznom flašom Miliona, oni odmahuju rukom i , k'o onaj Jovan Bulj, požuruju nas da pređemo granicu-pasoše i ne traže!!!???

Piazza del Ponte rosso oko podneva. Puno “turista” Jugoslovena !!! Uugodnom, toplom, restoranu konobar na čistom”srpskom”nabraja čajeve, ali ima i kafu iz đezve ! Skontao nas, pa poče: Badel konjak, Rubin vinjak, Hepokova loza, Mastika, Maraskin vlahov. . . Ide bokal Rubina i dupla bečka za nas četvoricu s lepinom . Piacevole !!! Okrijepismo se ! Još četiri kafe iz džezve , plaćanje uz podobar bakšiš. Tenkju, tenkju – otvara konobar vrata. . . Arrivederči! Gracie ! Još po jedne Rifle sa Piazze i pičimo-nazaj ! Doboj, noćni sati.

Obrisi gradića i puno lampinjona ! Vratiću se majko, ali ne znam kada, pjeva neumorni Brico uz Kalezića, Teku poslijednji sati 29. Novembra Dana Republike SFRJ ! I tako mi s mukom provedosmo Dan Republike. Mračna i teška su to vremena bila. Jedva smo ih preko glave preturili. Ali, eto ostadosmo živi, pa sada, evo, uživamo u blagodetima koje nam donese “plurarna demokratija” !

Tajm mašina još je u 1973, pa onda : SRETAN VAM 29. NOVEMBAR- DAN REPUBLIKE!YU NOSTALGIČARI-od VARDARA, pa do TRIGLAVA Šlus na tajm mašini. Neće ni napred ni nazad. Ostala bi, vidim u 1973