TESANJ.NET stranica grada
U programu Ljeta u Tešnju u četvrtak 12. septembra u 19 sati Centar za kulturu i obrazovanje priređuje književno veče Radmile Karlaš, spisateljice iz Banjaluke. O njenim romanima govorit će Amir Brka i Franjo Bratić.
Radmila Karlaš (1963.) osnovnu i srednju školu završila je u Banjaluci, a Fakultet političkih nauka u Zagrebu. Kao slobodni novinar objavljuje u brojnim medijima u bivšoj Jugoslaviji, poput zagrebačke Arene, Večernjih novosti i dr, a početkom rata učestvuje u projektu osnivanja jedinog alternativnog lista u tom dijelu BiH Prelom. Godinama je bila koordinatorka Amnesty Internationala za BiH. Učestvovala je u radu nevladinih organizacija, poput Friedens dialog Beč, Verona forum Brisel, SIT Berlin, Forum građana Tuzla, Helsinški odbor za ljudska prava Srbije i BiH, Međunarodni forum Bosna, Asocijacija Sarajevo iz Ruana i druge. Učesnica je mnogih debata i okruglih stolova u zemlji i širom svijeta. Njen prvi roman Četvorolisna djetelina objavljen je u septembru 2009. i do kraja godine plasirao se na četvrto mjesto po čitanosti u BiH. Drugi roman Kad utihnu melezi objavljen je 2010. godine. Član je Društva pisaca Bosne i Hercegovine.
Radmila Karlaš: Postoji bosanskohercegovačka književnost i nju bogatom upravo čine raznolikosti. Kulturološka i svaka druga isprepletenost je nešto što je njeno bogatstvo. I potpuno je nebitno da li pisac potiče iz ove ili one nacije. Bosna i Hercegovina je jedna velika žrtva u mnogo čemu, pa i u kulturi. Ali i pored svih nastojanja da se ovaj prostor izbriše u kulturološkom smislu, on je ipak opstao. Bosanski čovjek je dio kolorita ovog tla. On pripada određenoj nacionalnosti, ali je i produkt ove veličanstvene izmješanosti. To je ono što je izrodilo jednog Andrića i jednog Selimovića. Sve zloupotrebe i manipulacije njihovim djelima su ustvari pokušaj da se izbriše ovaj bosanskohercegovački prostor i one su zaista gnusne. Bosna i Hercegovina je jedna velika žrtva u mnogo čemu, pa i u kulturi. Ali i pored svih nastojanja da se ovaj prostor izbiše u kulturološkom smislu, on je ipak opstao. Sva ova prisvajanja neće umanjiti značaj Andrića u bosanskohrecegovačkoj književnosti. Svako onaj ko čita Andrića, ko zaroni u njegove romane i pripovijetke vidjeće koliko je on dio ovog podneblja i koliko je taj veliki pisac vezan za to podneblje. Ovo naše tegobno tle, bremenito teškoćama, valjda zbog toga što je takvo i rađa velikane u književnosti i umjetnosti. Ja sam izuzetno ponosna što potičem sa ovih prostora – i svaki put ističem da sam Bosanka (…)
Ja smatram da postoji nešto što je bosanskohercegovačka raznolikost. Zašto bi raznolikost bila razlog da se ljudi ne trpe. Je se ne bojim različitosti. Cijeli život živim s tim i nemam zazora od nekog zato što je on drugačiji. Ljudima se nameće da su različitosti nešto što ih razdvaja (…)
Ako ja naučim od drugog nešto što do tada nisam znala, ja sam bogatija. Bosna i Hercegovina je jedna specifična zemlja koju čini koloplet naroda i religija. To je ono što joj daje vrijednost, što je čini izuzetnom i to se osjeti i u našoj književnosti. Ja se mnogo bavim Bosnom i Hercegovinom zato što je ona moja velika ljubav i velika inspiracija. Ja sam dio te zemlje. Svi mi smo njen dio, ona nije neka apstraktna tvorevina. Bosna i Hercegovina je i moja velika bol zbog svega kroz šta je prošla, zbog toga što je ranjena i brutalno iskasapljena. I sad treba živjeti s tom boli i s tim trnom koji nosite u srcu. To je sudbina te naše zemlje i svih nas koji ovdje živimo. Zna mi ova zemlja nekada biti i tegobna, zna me tako pritisnuti da ne mogu da dišem, ali ja onda sebi kažem: “Pa i to je Bosna.“
