TESANJ.NET stranica grada
Kao kad momci bijasmo, sjedimo ukrug oko vatre
Mnogo je proteklo vremena, a oni istim izgledaju,
radujem se i čudim: e baš se drugovi moji ne daju!
I pljušti, no oganj plamti mimo nadstrešnice i šatre,
i flaša nekakvog pića od ruke do ruke ide u mraku
Mučimo dugo, a onda započinju njihova kazivanja
Oni se s pažnjom slušaju; znana su i meni zbivanja,
ali već zaboravljam njine priče, pojedinačne, svaku
Mrtvē su armije pohodili me noćas izginulī regruti,
pa kada oni govore, živi se potpuno umrtvio, i šuti
Dok zbore, k meni se okreću ove prijateljske sjene,
kao da opominju: pamti nas! I mene i mene i mene
Neka mi Onaj što odlučuje o svemu, sve čuje i vidi,
barem u snu šapne: jesu li oni uistinu u raju šehidi?
(17.7.2018.)
