33-trogodišnjakinja

“Neka slušaju oni koji ne znaju vladati.”
William Shakespeare

Kada sam se rodila sve je bilo drugačije. I sve je izgledalo da će drugačije biti u budućnosti. Sada su mi 33 godine i mnogo toga nije onako kako je izgledalo da bi moglo biti. Ali tu sam, živa sam, mnogo sam bolje nego kako nekima izgledam sa strane. Doduše, nisam ni onakva kakva sam nekada bila, ali ko to jeste? Svi se mijenjaju. Ja o sebi ne mislim loše, čak naprotiv. Mislim da sam još uvijek atraktivna, privlačna. Ne brinem puno što se ne sviđam svima. Davno su rekli: nije se rodio ko je svijetu ugodio. Kome se ne sviđam, neka traži drugu. Ovakve neće naći.

Obilježila sam svoj rođendan. Podvukla crtu nad godinama kroz koje sam prošla. Podsjetila sebe i sve kojima se dopadam na sve ono dobro što sam radila. Nisam propustila priliku da ukažem i na one koji me ne žele, koji bi možda bili sretniji da me nema. Neka znaju da nisam naivna. Ono što ne želim da znam je da ima slabosti i kod mene. Nema se tu šta popravljati. Imam visinu, rekla bih, potaman. Ni niska, ni visoka ali dovoljno da vas ponekada gledam „odozgo“, lagano, aristokratski. Lijepa sam onima koji me vole i onima koji od mene imaju koristi. Frizuru dotjerujem svakodnevno i trudim se mnogo oko toga zbog onih koji me vole – ne zbog sebe. Drugim riječima, sve je ok – samo što ne vladam.

Ipak, broj tri mi baš i ne ide na ruku. Nakon 33 godine upravo je „trojka“ ta što me izbacila iz takta. Nisu samo stranci krivi iako su oni najveći. „Trojka“ je drugi razlog što ne vladam. Treći razlog je sam po sebi razlog jer mjerim uspjeh po tome da li vladam ili ne vladam. Ali šta ću, pa ja u ovim godinama ne znam šta bih drugo radila ako ne bih vladala. Drugo je to bilo dok sam bila mlađa. Nešto sam morala, nešto samo htjela naučiti, htjela sam se mijenjati da budem bolja. Ali sada, sada kada sam takva kakva jesam, samo još nedostaje da me više poštuju. Spremna sam im u tome pomoći, da im „otvorim“ oči kako bi vidjeli moju ljepotu. Zato koristim svaku priliku da im kažem kroz šta sam prošla za 33 godine, šta sam sve dobrog uradila ali i ko je sve kriv to što sada, u najboljim godinama, ne vladam. Neka me ne pitaju šta ću ubuduće raditi jer narod zna. Zato koristim svaku priliku da obećam da ću uskoro ponovo vladati. Ljudi će vidjeti moju ljepotu i vratiti mi vlast čim se uvjere koliko su ružni oni koji sada vladaju. Šta mogu ljudi drugo da urade? Ne mogu živjeti bez vlasti. A vlast bez mene je mnogo teže podnošljiva.

Molim? Da li bi to neko ko me voli htio da nešto kaže?!

Da!

A znaš li šta trebaš govoriti?

Možda!

A misliš da možeš govoriti šta god hoćeš?

Misliš.

Pa dobro kako možeš sada misliti u ovako teško situaciji? Šta, ti bi da sada popravljam sebe kada niko drugi to ne radi! Pa čuješ li ti šta ja govorim? Čuješ a ne slušaš. Ako čuješ – a čuješ, onda moraš i slušati. A kada slušaš, onda ne moraš misliti. Tu sam ja da mislim. Nisam ja 33 godine protračila onako, znaš. Idemo dalje…