Pomno osluškuješ glasanje ptice i konja, psa i mačke,
jer nikad shvatio nisi braću što se uzajamno krevelje,
a od postanja svoga se svode jedino na Kaine i Avelje,
ali ni u ovom se gonetanju ne pomičeš sa mrtve tačke
Gledaš ribicu što usta pomjera u kućnom akvarijumu,
djetelinu koja se i suha zeleni u đačkom herbarijumu
Potom proučavaš: šta ti kazuje pred prozorom topola,
iz stabla viteškoga bora šta li to zbori dok teče smola?
Pa nemušto tumačiš: mogla bi ovo biti i kapljica bola,
jer kreštat će nekada spodobe neke oko drvenog stola
Čovjek je nejasan, ali šumom simbola nije ni priroda,
nedostižni su uvijek za te i zrak i zemlja, i vatra i voda
Razumio si, možda, ipak, tek ono naravoučenije puža
koji oklop vlastiti nosi, i pipke iz njega oprezno pruža