Ozgo ih posmatram, s visoka, kao da kročim na štulama,
mizerni činovnici, siroti proleteri, a ima i doktora nauka;
ubogi, obrate mi se kevćući ili glasom tanjim od mjauka,
uplašeni su, servilni, ponizni, i pomnoženi svi sa nulama
I probisvijeta tu ima, protuha, razbojnika opako nasilnih,
a upravo se oni u grču nadmeću da meni postanu posilni,
sve želje da mi ostvare, pa i što nikad ni pomislio nisam,
te velim: hvala Ti, Bože, krasan je stvor ovaj Tvoj insan
Tako i treba biti, jer Tvojom sam ih voljom sve zadužio,
u Tvoje ime vladam njima i bogobojaznost sam zaslužio
No, jâvī se katkada i poneki što bi bogohulno se drznuo
iz toplog stada da se isključi, te bi se gladujući smrznuo,
jer samo u smjernom plemenu počiva sva ljudska snaga,
potčinjeni su meni koji poštuju Tebe, ostali služe Vraga
Stoga se čudim (oprosti mi, Bože) zašto si stvorio ahiret
kada je ovom Tvom skrušenom robu dženet i ovaj svijet