AMIR BRKA / JELAŠKI BLUES

Jednoga sam davnog ljeta
u Jelahu
sjedio u kafeu
i kroz prozor na ulicu sam gledao
koja je više izgledala kao cesta
nego kao ulica

Sjedio sam
u Jelahu
vjerujte mi na riječ
(ništa drugo nemam
ali nje mi ne ponestaje)

U Jelahu
dakle
sjedio sam
a ulicom je proticala
gusta cesta

(Rijeka se odatle
ne može vidjeti
jer nekako je iza leđa došla
ali nisam se plašio
u Jelahu
da bi me nešto iz Usore
s leđa moglo ucmekati)

Ah
u Jelahu
u tom bliskom Jelahu
razmišljao sam o tome
šta bih mogao otpočeti
u ovim teškim godinama
sa ovakvim sobom

Pio sam
(jesam li vam to već rekao?)
pio sam tada pivo
u Jelahu
i postajao uznemiren
jer nisam nalazio odgovor
i trajalo je to
trajalo je satima
u Jelahu

A što sam više piva pio
sve manje sam bio
kakav sam u Jelah došao

i shvatio sam
konačno sam shvatio
da je ipak dobro
jer da sam nešto već napravio
u Jelahu
misleći o tome
šta da napravim

I čudan se obrat potom zbio
pa bijah onda
na koncu
iznenadno
i zadovoljan sobom
u Jelahu
kao rijetko kada

Pa sam zaključio
kako sam ja ok
a ne znam da li bih bio
da nisam u Jelahu pio
jer tu sam
neočekivano
otkrio poseban način
gledanja na svijet
i sebe u njemu

I kad sam postao
posve uvjeren da sam
u Jelahu
uz pomoć tačnoga jezika
i tečnoga piva
uspio stvoriti
ono čega nema
stao sam zahvaljivati

Govorio sam:
hvala ti Bože
hvala što sam
u Jelahu

hvala ti
o hvala
dragi Allahu
u Jelahu

u Jelahu u Jelahu
dragi Allahu

u Jelahu u Jelahu
dragi Allahu

u Jelahu u Jelahu
dragi Allahu

(Iz knjige pjesama Đavo na Dunavu, 2008.)