Gospodaru moj, znam ja da od Tebe dolazi i sva nafaka,
tako je i jutros, u Socijalnom, i meni dodijeljena sadaka,
ulja jedna flaša, šećer i so, germa, i brašna nekoliko kila
Od penzije muža mog rahmetli vodu i struju sam platila,
a još sam, onda, paklo drine i dvajest deka kahve kupila,
pa sjedim uz prozor, otpuhujem, i opet, evo, razmišljam,
kako je teško insanu kad kroz dunjaluk ovaj prolazi sam
A stignu često i draga sjećanja, ali o njima i mislim tiše:
bješe i onaj stari vakat, a u njemu si nam i Ti davao više
Da smo Bošnjaci, sada nam kazuju, ne samo muslimani,
onomad poniženi da bijasmo, od života sasvim po strani
Moj Allahu, oprosti meni što vidim da čudan taj je iman
Iako dižu se sve nove džamije i sve glasniji sad su ezani,
ali ja nekako ćutim da Títo je bio mnogo bolji musliman