Ma na šta li to, Gospodaru, njima sada ja naličim…?
Pa ja im slavni junak bijah, onaj iz pjesme Đerzelez,
a ni puti ko Turčin više da nisam, već da sam melez:
sunarodnicima danas, očito, nisam prihvatljiv ničim
Ali, mogao bih podnijeti što ne znaju da sam bijelac,
no i sablja u rukama mojim njima je za porugu meta
Kažu Bošnjaci da su, i diče se, vele, bacačem raketa,
dok ja sam, na alatu jurišajući, i uzbrdo sjekao cjelac
Paša je njihov čudno žut, kao da zlatom taj se gizdao
Ne sumnjam dalje: ovaj je narod i vjeru tursku izdao
Kamo sreće iz bašča džennetskih da se nisam makao,
jer strahujem da ćeš, zbog njih, i meni osporiti iman,
pa da ćeš, meazalah!, suditi da više nisam musliman,
po Volji Tvojoj, i preda mnom će tada da plane pakao